Пензије с повишицом, плате по мери инфлације

Пензионери и запослени у јавном сектору, рачунајући и јавна предузећа, и републичка и локална, после две недеље преговора овдашњих фискалних и монетарних власти са тврдокорним ММФ-ом, могу, колико-толико, да се опусте. Уместо најављиваног укидања пензионерских повишица и стављања на лед плата из државних каса, најновија вест гласи: њихова примања биће ограничена – јесенас повећане пензије неће бити умањене, а чиновничке и остале „јавне” плате неће бити замрзнуте, али ће укупни издатак за ове зараде моћи да порасте само за пројектовану инфлацију.

– Маса пензија идуће године биће већа за 15, а зарада у јавном сектору за осам одсто у односу на 2008, уз могућност да раст буде и већи уколико економске прилике буду повољније него што се сада могу предвидети – прецизирала је Диана Драгутиновић, српски министар финансија.

Она је  на јучерашњој конференцији за новинаре, заједно са шефом ММФ-ове мисије Албертом Јегером и гувернером НБС Радованом Јелашићем, обнародовала основне поставке договора који ће резултирати 15-месечним стенд-бај аранжманом са ММФ-ом.

За сада договорени раст зарада, чија ће се техника прецизирати буџетом, уз могућност ревидирања и различитих комбинација, који је министарка финансија Драгутиновић тек на инсистирање новинара преточила у проценте, по њеним речима, биће „умерен, али оставља простор за флексибилност, посебно за добро таргетирану социјалну политику”. Ма шта то значило.

Образлажући тврдњу да је штедња основни елемент програма који је добио подршку ММФ-а, министарка је најавила да ће идуће године морати да штеде и држава и општине и фондови социјалног осигурања, и то пре свега на текућим издацима, не доводећи у питање капитална улагања. Капитална улагања ће, како је најавила, значајно порасти, за разлику од, рецимо, субвенција које ће опасти, уз могућност да држава реагује, ако затреба – „не да спасе појединачно предузеће или грану, него да обезбеди нормално функционисање тржишта”.

Мањи издаци за државне дотације, чије је садашње учешће у БДП 2,5 одсто, по речима министарке Драгутиновић, обезбедиће се завршетком приватизације друштвених предузећа, смањивањем средства за транзициони фонд, али и субвенција које се привреди усмеравају посредством Фонда за развој, субвенција пољопривреди (кроз пооштравање услова за њихову доделу), као и државним предузећима, пре свега железници, али и локалним комуналним.

Док се у наредних седам дана, за колико ће влада предложити буџет за наредну годину, договори не преточе у конкретне бројке, министаркина најава замрзавања српских јавних финансија на овогодишњем нивоу значила би да у 2009, како је рекла, дефицит неће прећи 1,5 одсто БДП, да ће држава пореске обвезнике коштати 50 милијарди динара мање, а да ће јавни приходи износити од 42 до 42,5 процената БДП, односно да ће јавна потрошња бити већа максимално 1,5 одсто него у 2008. години.

– Овај дефицит неће бити резултат експанзивне фискалне политике, већ фазе природног циклуса успоравања привредне активности. Када бисмо смо у 2009. години имали седмопроцентни раст, дефицита не би било – објаснила је министарка Драгутиновић. А раст бруто-домаћег производа, по речима гувернера Радована Јелашића, следеће године задржаће се на три одсто.

Да би се постигао циљ монетарне политике – ниска стабилна инфлација, при чему ће се у 2009. циљати укупна (и то на осам плус минус два одсто), гувернер Јелашић је најавио савезништво са фискалним властима: Народна банка ће са Владом Србије потписати меморандум о разумевању како би се утврдила јасна подела одговорности.

Као инструмент за постизање тог циља Народна банка ће и даље користити референтну каматну стопу, неће одобравати кредите јавном сектору, ни директно, ни индиректно (куповином хартија од вредности), задржаће пливајући валутни режим, а интервенције ће бити лимитиране на амортизацију домаћих, односно екстерних шокова. Централна банка ће предложити и измене закона о НБС, које ће донети и забрану одобравања кредита јавном сектору, разјашњење процедуре докапитализације НБС и генерално додатно јачање независности централне банке.

Од додатних мера гувернер је најавио: дневно праћење ликвидности банака, бољу сарадњу са супервизорима у иностранству, формализовање односа владе НБС и Агенције за осигурање депозита, развој динарског тржишта хартија од вредности и приватизацију државног власништва у банкама и осигуравајућим друштвима, зависно од услова на тржишту.

Такође, до марта 2009. влада ће припремити свеобухватну стратегију везану за државно власништво у банкарском сектору, којом ће бити размотрено и питање спајања Поштанске штедионице, Српске банке, Креди банке и Привредне банке Панчево.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------

Аранжман из предострожности

Аранжман који су српске економске власти договориле после две недеље преговора са мисијом ММФ и који би, средином децембра, тачније 19, требало да одобри Борд директора ове међународне финансијске организације, трајаће 15 месеци, до марта 2010. и биће подржан кредитом од 516 милиона долара, колико износи 75 одсто квоте Србије у Фонду. Али, само за случај да тај новац Србији затреба, без стартне намере да се он повлачи.

Предложени стенд-бај аранжман, за разлику од досадашњих, заправо је програм из предострожности, договорен да делује превентивно ради очувања макроекономске и финансијске стабилности. Да пружи сигурност и обезбеди, како је објаснила министарка финансија Диана Драгутиновић, већу флексибилност да апсорбујемо евентуалне шокове изазване светском финансијском кризом и учврсти поверење пре свега страних инвеститора, како приватних, тако и међународних финансијских институција.

По оцени Алберта Јегера, шефа ММФ-ове мисије, Србија би требало да буде у стању да издржи финансијске проблеме који долазе, али под условом да примени много јачу и кредибилнију економску политику него до сада. Мада Србија има високу ликвидност банкарског система и низак ниво краткорочног дуга, она је на дружи рок једна од рањивијих земаља у региону због високог текућег дефицита, због тога што годишње троши 500 милијарди динара више него што зарађује, што има слабу извозну базу, мале уштеде у привреди и зато што је протеклих година водила неадекватну фискалну политику.

Стога, договорени програм, како се наводи у ММФ-овом саопштењу, подразумева: умереност у фискалној политици уз дефицит који је ограничен на 1,5 одсто БДП, монетарну политику чије је тежиште на обуздавању инфлације, мере у финансијском сектору које би предупредиле евентуалне претње стабилности и структурне реформе којима би се унапредио потенцијал за раст привреде и извоза. Основни елементи фискалног пакета обухватају строгу политику дохотка, како би се ограничио раст плата у јавном сектору и пензија и рационализацију елемената текуће потрошње који не спадају у приоритете. Тиме би се, сматра ММФ, створио фискални простор за повећање преко потребних инвестиција у инфраструктуру.

---------------------------------------------------------

Отплата кредита пре рока – без накнаде

Грађани који у овој и наредној години одлуче да пре уговореног рока врате кредит, неће морати да плате накнаде које су, иначе, у уговорима предвиђене у случају превремене отплате. Сем ако то не чине уз помоћ друге банке – односно кроз рефинансирање. Такође, предвиђене накнаде неће платити ни они, који кредите, пре свега хипотекарне, индексиране у швајцарским францима, пожеле да пребаце у евре, а свима који су се задужили на период до десет година биће понуђена могућност преласка са кредита у страној валути – еврима и швајцарцима, на динарске. Уз то, клијентима, сем корисницима стамбених зајмова, банкари ће омогућити продужетак рока за враћање позајмљеног новца, такође без додатних трошкова.

Укидање уобичајених накнада приликом ових трансакција, по речима гувернера Радована Јелашића, Народна банка договорила је са четири највеће банке – Интезом, Рајфајзен, Комерцијалном и Хипо Алпе - Адријом, уз очекивање да ће се се акцији придружити и остали банкари.

Ове погодности, како је најавио гувернер, највероватније ће важити до краја 2009, а детаљи ће бити утврђени наредних дана са пословним банкама.