Све боли, а убија туга

Све смо мање покретни, све више заборављамо и све смо болеснији, прича Ненад Марић за 'Политику'. Он и његов брат близанац Предраг борили су се у редовима Војске Републике Српске током одбрамбено-отаџбинског рата 1992–1995, а као добровољци борили су се од марта 1999. на Косову и Метохији у оквиру резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО). Преко плећа су претурили и заробљеништво у хрватском логору. Имали су 19 година када су били заробљени.

'Кад год је отаџбина звала, ми смо се одазвали', причају с поносом у гласу браћа Ненад и Предраг Марић.

А данас, ова два брата, родом из Ливна, суочени са тешким здравственим проблемима, због чега нису у могућности да раде и зарађају, станују са готово непокретном мајком у кући од блата и сламе, старој 90 година, на којој пропада кров, у селу Рибари,  у Шапцу. У току је и парница, прича Ненад Марић, за ту кућу. У ово село су се  доселили 2003. године.  Објашњава нам да су купили су кућу, у којој данас станују, међутим, како каже, преварени су и сада доказују да је некретнина у њиховом власништву, због чега имају трошкове за адвоката. Адвокатици, додаје, дугују 300 евра.

'Све нас је стигло. Главно нам је да вратимо дуг, од 130.000 динара, што смо узели у материјалу од стоваришта, како бисмо уредили објакет у дворишту, омалтерисали и направили купатило, да би се неки од нас двојице или мајка преселили тамо, треба и платити мајсторима', каже Ненад, извињавајући се зато што прекида разговор, јер мора да попије лек. Не тражим да тај новац неко уплати мени, нама, објашњава он, већ молим добре људе и општину да помогне, да се дуг врати стоваришту и додаје да је 'тамо све забележено' и да се све може проверити.  

'Није нас срамота. Бог нам је сведок, имамо и лекарску документацију. Пред богом смо чисти, не лажемо, а не лажу ни медицински налази'', наводи Ненад Марић.  Све нас је снашло, причају углас, дуг је терет и само чекамо да нас позову. Подсећа на то да је брату и њему здравље одавно страдало- снашла их је шећерна болест, због чега су им неопходне ињекције 'оземпик' , а болују и од обољења нерава и бројних придужених болести. Тешко се крећу, а како наводи Ненад,  због тога су добили декубитис.

'Потребни су нам адекватни лежајеви и гардероба. Немамо новац за то', кажу. Код лекара, додају, не сећају се када су последњи пут били.  

'Не можемо отићи лекару, немамо како, нисмо били не памтимо, а никада се лошије нисмо осећали, објашњава и додаје да превоз кошта 4.000 динара', кажу и наводе да велики број лекова који су им прописани не узимају, управо због недостатка новца.

А без обзира на све ове тешкоће, здравствене и финансијске са којима су суочени, Ненад нам каже да убија туга и додаје да се не стиде због тога што су болесни и сиромашни и да би отишли да моле за милостињу пред Саборном црквом у Шапцу, али да не могу ни то.

'Удаљена је од нас око 25 километара', прича и уздише. Боли их, наводи наш саговорник, то што их због овакве ситуације у којој су се нашли, појединци на друштвеним мрежама омаловажавају. Због тога је, каже, два пута покушао да дигне руку на себе. Прича нам да има кћерку, која живи са мајком, која је незапослена, у Репбулици Српској, и којој није у могућности ни да пошаље новац, нити да уплатити алиментацију.  Када смо брат и ја били здрави, присећа се у разговору за 'Политику', нисмо одбијали ниједан поштен посао и сви су нас знали по томе. Са првим здравственим проблемима, каже наш саговорник, суочили су се када су се вратили са Косова и Метохије.

Како помоћи браћи Марић

Браћи Ненаду и Предрагу Марићу могуће је помоћи уплатом на следеће рачуне:

Комерцијална банка Шабац, Рибари

МУП: Међународна акција контроле саобраћаја, више од 8.000…

Девизни: 9031022489530

IBAN.RS: 35205903102248953089 (уз девизни рачун)

Динарски: 205-9001020306156-48, оба су на име Ненад Марић

Број телефона Ненада Марића је +38164/226-2458

Адреса: Немањина 112, Рибари, Шабац