Српско војничко гробље у Алжиру

Ужице – Позната су српска војничка гробља на Зејтинлику у Грчкој, у Бизерти и Мензел Бургиби у Тунису, а мање је знано да се део таквих наших сећања на Велики рат налази и у Алжиру. Ту у градској општини Дели Ибрахим, надомак алжирске престонице, траје Српско војничко гробље са земним остацима 324 наша ратника, који су овде, далеко од отаџбине, преминули и сахрањени између 1916. и 1919. године.

У њихову част, а поводом 110 година од почетка Првог светског рата и седам деценија од почетка рата за национално ослобођење Алжира, ужички Историјски архив и Друштво пријатеља Алжира у Ужицу су, у години када је град национална престоница културе, организовали изложбу „Српско војничко гробље у Алжиру”. Oтворио ју је јуче у галерији архива амбасадор те државе у Србији Фатах Махраз. Присуствовао је и аутор поставке Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира, а поред осталих и ученици Ужичке гимназије. Изложба је овде отворена до краја овог месеца.

Циљ поставке, како је речено, јесте да осветли чињенице из Великог рата када је по преласку Албаније део српских рањеника и изнемоглих пребачен у савезничке (махом француске) болнице у северној Африци. Стигли су тако и у Алжир, где им је сада у Дели Ибрахиму војничко гробље (премештено је овде 1982. са првобитне локације у месту Таменфуст). Српски војници почивају у оквиру комплекса војних гробаља припадника више европских нација страдалих у Алжиру током два светска рата. Првобитна обнова Српског војничког гробља извршена је 1989, да би коначна, након које је комплекс попримио данашњи изглед, обављена током 2006. и 2007. године.

По речима Марка Јелића, сталну бригу о гробљу воде Амбасада Србије у Алжиру и наше Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. А млади алжирски чувар овог гробља стара се да буде уредно и у цвећу, достојно сећања на наше претке. – Чини нас поносним да у арапској, муслиманској земљи ово гробље истрајава дуже од века – рекао је Јелић.

Отварајући изложбу, амбасадор Фатах Махраз се осврнуо на заједничку историју кад је Југославија пружала свеобухватну подршку Алжиру и пре званичне независности те земље. Као значајно поменуо је слање сниматеља филмских журнала Стевана Лабудовића да уживо сними сцене борби Алжираца за независност, које су отишле у свет и разбиле медијску блокаду, а светску јавност обавестиле о часној борби за ослобођење од колонизатора. Подсетио је на дипломату Здравка Печара, који је писао књиге о Алжиру и основао Музеј афричке уметности у Београду. Амбасадор је поменуо и велике Титове заслуге за подршку ослобађању Алжира (тада је, уз остало, око 50.000 грађана Југославије дало крв за алжирске борце).

Говорећи на отварању директор ужичког архива Жељко Марковић истакао је добре савремене односе Србије и Алжира, рекавши да Алжир није признао независност Косова, гласао је против резолуције о Сребреници и увек исказује пријатељску сарадњу према нашој земљи. – Ова изложба је начин да се та сарадња употпуни, обогати и настави. А Ужице ће крајем новембра угостити извођаче традиционалне музике из Алжира – најавио је Марковић.