Деца са Космета код другара у Суботици

Суботица – Четрдесетак деце са Косова и Метохије стигло је у недељу у Суботицу и ту ће провести наредних седам дана. Стигли су у склопу традиционалне акције „Деци Космета са осмехом – заједно у школским клупама“ која траје већ 17 година и у коју су укључене четири основне школе: „Соња Маринковић“, „Јован Микић“, „Јован ЈОвановић Змај“ и „Иван Горан Ковачић“. Њихов партнер је невладина организација „Дечја радост“ из Гњилана а циљ пројекта је материјална и психо-социјална подршка деци са Косова и Метохије.

Децу са Косова и Метохије овде су дочекали њихови вршњаци код којих су смештени. Заједно долазе у школу, а за госте je припремљен и посебан програм.

“Први пут сам у Суботици и баш ми је лепо, Вања ме свуда води, показујем ми разне знаменитости Суботице. Овде је веома занимљиво, код нас нема баш толико много тога да се ради” каже Теодор Антић, ученик седмог разреда.

Његова вршњакиња Вања Кујунџић исто каже да се лепо осећа у Суботици:

“Дружимо се и углавном смо напољу, ретко кад спавамо пошто нам је ноћу јако забавно, јуче смо били код другарице, правиле смо фризуре, шминкале се, ишле смо и у биоскоп па касније опет у град”.

Ученик шестог разреда Илија Савин угостио је другара Ђорђа: „Проводимо дане заједно, јуче смо били у цркви, а када дођемо кући имамо забавне активности које радимо, играмо се и смишљамо свашта, били смо заједно и на тренингу фудбала. Трудим се да му најбоље што могу представим своју школу”.

За Исидору Петровић са Косова, ученицу петог разреда долазак у Суботицу донео је нова искуства: “Дружимо се, играмо се, била сам у Зоолошком врту, у цркви, јели смо сладолед, упознала сам нове другаре и другарице у Суботици. Школа је овде другачија, код нас на Косову има мање ђака, али имамо више животиња јер смо на селу. Овде је више зграда, тога  код нас нема, живот је мислим другачији, није исто као на селу код нас“.

Бранка Бешлић, директорка основне шкое „Иван Горан Ковачић“ у Суботици била је иницијаторка ове акције која сваке године обухвата све већи број деце. „Припремили смо план активности, а управо сам питала децу која су у гостима шта би изменили, и кажу ми да би волели више вечерњих активности, јер су одлазак у Зоолошки врт, обилазак Градске куће, Храма Ваздесења Господњег и остале активности углавном преподне. Трудили смо се да домаћинима и гостима оставимо простора да се друже међусобно, да испланиране активности нису баш током целог дана и да има више забаве. Деца напомињу да им је лепо у Суботици зато што су слободна, зато што има много простора за игру. Због тога су по цео дан напољу, то не могу у својим срединама. Деца су иначе из општина Србица, Обилић и из Косовског Поморавља. Настава тече уобичајено, ми радимо по нашем образовном програму, а деца се прикључују, али нема ту велике разлике јер и они раде по истом програму. Следеће године акција слави пунолетство, па размишљамо да доведемо и децу која су долазила првих година, која су сада већ одрасли људи и имају своју децу. Те везе остају, они кумују једни другима, чак и када оду на факултет они се чују, у томе је лепота ове акције која траје”, каже Бешлић.