Зашто Вашингтон не обузда опасно насиље Приштине

Тортура над четворицом српских младића, које су припадници тзв. косовске полиције у уторак око поноћи ухапсили, настављена је и јуче, пре саслушања у Основном суду у Северној Митровици, након којег им је, на крају, одређен кућни притвор. Ове однедавно пунолетне момке, како се може видети на снимку, приликом хапшења полицајци су брутално тукли, а физичко и психичко насиље спроводе и након привођења. Због тога су се јуче чланови породица, пријатељи и грађани окупили на протесту испред полицијске станице, а потом и суда у северном делу Косовске Митровице, сатима чекајући одлуку судије, пре него што се појавила информација да им је одређен кућни притвор.

Претходно, окупљени су своје незадовољство исказали користећи пиштаљке, уз повике „Пустите нам децу!”, а истакли су и транспаренте „Полиција Куртиленда” и „Да ли је ЕУ забринута?”. Родитељи ухапшених ни јуче у току дана нису могли да виде своју децу, нити сазнају поузданије информације о њима. „Чули смо да су брутално претучени и да су мокрили крв, што значи да је био хаос. Имамо информацију да је приликом хапшења нека госпођа Раниза скочила да брани момке јер је видела да они нису криви. То је све што знамо”, рекао је за „Косово онлајн” Радета Недељковић, отац једног од младића.

На овај начин привремене институције у Приштини, на челу са Албином Куртијем, настављају да спроводе терор над српским становништвом на КиМ – од удара на српски динар, блокаде и затварања институција које омогућавају опстанак српском народу, попут банака и поште, најава да ће бити отворен мост на Ибру... Због свега тога тамошњи Срби оправдано стрепе. А Курти, очигледно охрабрен млаком реакцијом међународне заједнице, односно САД и ЕУ, која се своди на осуде, предузима све радикалније потезе да би протерао српски народ.

Сви ови догађаји поново отварају питање да ли ће Сједињене Америчке Државе покушати, бар сада, да обуздају Албина Куртија, односно предузети неке конкретне мере. Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације наводи за „Политику” да су се досад чуле констатације о томе да Курти делује некоординисано, али да то не осуђује сам чин његовог деловања, већ осуђује недостатак координације са САД. „Ту нема никаквих претњи санкцијама или било какве негативне последица због овога што он ради. Тешко је очекивати да ће ова америчка администрација предузети неколико месеци пред изборе било шта у вези с Куртијем”, истиче Милетић.

Подсетимо, Курти је прекјуче у пратњи двојице министара, колоне оклопних возила и великог броја полицајаца посетио управо северни део Косовске Митровице и тиме, новом провокацијом, јасно поручио да насиље над Србима неће бити окончано. Реаговала је америчка конгресменка из редова републиканаца Клаудија Тени, која је послала писмо америчком државном секретару Ентонију Блинкену. „Поново акције Куртија угрожавају мир и стабилност на западном Балкану. Упркос оштрим критикама Стејт департмента Куртијеви поступци се нису променили. Послала сам писмо Блинкену у којем тражим да сазнам које акције ће САД предузети да осигурају да права етничких Срба на Косову буду заштићена и да Курти буде позван на одговорност”, написала је Тенијева у објави на мрежи „Икс” уз коју је приложила фотографију писма.

Досадашње деловање управо америчке администрације, оцењује Милетић, допринело је да се Курти размаше и нечињење је у ствари сагласност са оним што је радио. „Не видим простор за то да САД нешто озбиљно предузму, сем уколико не процене да је могуће да дође до неке ескалације”, наводи Милетић. Истиче да је садашња америчка администрација дозволила да све оно што нигде не би било прихватљиво буде прихватљиво. „Без система вредности, без институција и са јасним намерама да се терором српски народ доведе у безизлазну позицију. Не видим да је икоме то посебно сметало, а посебно не видим да америчка администрација размишља о неком одлучнијем деловању. Изузев ако Србија заиста не заузме неку позицију која би била много озбиљнија и самим тим пошаље поруку да се ми не шалимо у одбрани нашег народа. Готово сам сигуран да би онда дошло до одређених помака, јер се не види интерес зашто би ново жариште одговарало САД или Европи. Курти директно поткопава мир у региону”, указује наш саговорник.

Амбасадор САД у Београду Кристофер Хил рекао је јуче да је питање Косова веома тешко, као и да је став Вашингтона да је дијалог који је успостављен најбољи и једини начин да се то питање решава. „Српској заједници кроз дијалог треба дати перспективу каква ће њихова будућност бити”, рекао је Хил за РТС. Међутим, дијалог је због једностраних акција Приштине већ дуго на слепом колосеку, а посебно од септембра прошле године, односно од оружаног сукоба у Бањској, у коме су убијена тројица Срба и један албански полицајац. За овај случај јуче је тзв. специјално тужилаштво у Приштини објавило оптужницу против 45 особа за Бањску. Они се терете у вези с наводним тероризмом, односно за кривична дела „против уставног поретка и безбедности, финансирање тероризма и прање новца”. Тужилац Наим Абази рекао је да је међу оптуженима с „кључном позицијом вође групе” Милан Радоичић. Амбасадор Хил је поводом тога рекао да је амерички став по питању тог случаја познат и да се САД залажу да учесници тог догађаја треба да буду позвани на одговорност.

Огласио се и главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић, који је изјавио да са становишта правног поретка Републике Србије оптужница тзв. специјалног тужилаштва Косова нема никакав значај. Стефановић је Танјуг подсетио да је територијални интегритет Србије у саставу с Косовом и Метохијом гарантован Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и истиче да такозване косовске институције немају никакву надлежност за вођење било каквих поступака, па ни кривичних.

Милетић: Свесно се иде према ескалацији у овом периоду

Дејан Милетић сматра да је опстанак српског народа црвена линија која мора да постоји. Истиче да не може да се угрожава опстанак Срба у јужној српској покрајини, као и да су наше добре намере о очувању мира и жеља да дочекамо крај актуелне америчке администрације злоупотребљене. „С моје тачке гледишта, ми морамо много одлучније и јасније да бранимо интересе нашег народа на КиМ. Свесно се иде према ескалацији у овом периоду, да би без санкција променили реално стање на терену и то се ради непрестано. Односно без могућности да нека нова администрација препозна да је то дестабилишуће деловање Куртијевог режима и привремених институција никако није у складу са америчким или европским интересима”, истиче наш саговорник. Додаје да су Куртијеве акције континуиране и растући насилне и да је парадоксално оправдавати их неким изборима у Приштини, који су заказани за 9. фебруар 2025, јер избори могу да буду важни, али све што је у вези с терором над нашим народом не може да буде изједначено с било чијим интересима.

Човић: На КиМ забрињава држање међународних фактора

Некадашњи шеф Координационог тела за Косово и Метохију Небојша Човић изјавио је поводом ситуације на Космету да га не плаши Албин Курти већ држање међународних фактора. Истакао је да премијер привремених институција у Приштини годинама непрекидно провоцира и притиска српску националну заједницу, нарочито на северу КиМ. „Притисак се у последње време још више повећао, у виду учесталих хапшења”, навео је Човић, истичући да се на простору Косова и Метохије спроводи апартхејд над Србима. Оценио је да међународни фактори на Космету „губе из вида да у Европи расте један велики малигни тумор, јако опасан, који може да доведе до разбијања Старог континента”.

„КиМ је место потенцијално огромног и опасног жаришта и сукоба”, указао је Човић за РТС. Говорећи о сусрету председника Александра Вучића с европским посредником за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком и амбасадором САД Кристофером Хилом, Човић је рекао да је Хила на том састанку видео као неку врсту додатног ауторитета и мониторинга, у смислу некаквих гаранција. „Није добро што се Лајчак стално враћа на Охридски споразум, а притом заборавља Бриселски споразум. Није добро што није спроведено оно што је договорено још 2013. године, а то је Заједница српских општина”, каже Човић.

Сматра да, кад се то једног дана и спроведе, ЗСО ће бити нека врста невладине организације без икаквих овлашћења, а то, како истиче, није записано у Бриселском споразуму. Човић је указао да се у одређеним дипломатским круговима прича по оном принципу – ако немате Србе, немате проблеме. Напоменуо је да држава хитно мора да изнесе програм опстанка српске националне заједнице на простору КиМ.