За радни сат минимална зарада 271 динар

Већ од петнаесте године млади могу да се опробају у раду у бутицима, играоницама, угоститељским објектима, али и у тежим физичким пословима који су прилагођени њиховом узрасту. Најчешће се обраћају омладинским задругама. Минимална цена радног сата без доприноса и пореза износи 271 динар, а може бити и знатно виша. Бруто зарада зависи од категорије задругара па је најповољнији вид ангажовања средњошколаца и студената из перспективе послодавца. Доприноси за њих су 27,25 одсто на износ нето зараде, док је за незапослене ова накнада 74,26 одсто јер се њима уплаћују радни стаж и здравствена заштита.

У понуди је велики број послова, али постоје услови ко може да их обавља и у ком временском периоду, односно колико сати да остваре месечно. Школарци који су напунили 15 година, студенти до 26 и незапослени који имају мање од 30 година могу да обављају посао 120 радних дана у календарској години на истом месту.

– Ретко се деси да се неко задржи на позицији дуже од предвиђених дана, у случају да дође до тога задругар може да продужи уговор и да ради на неком другом радном месту – рекла је Теодора Гајић из Студентске и омладинске задруге СБУ.

Да би могли да раде преко омладинске задруге, млади морају да плате годишњу чланарину која је најчешће 500 динара, мада има и појединих код којих је 1.000. Они који желе да зараде за џепарац могу да бирају где ће радити у широкој понуди послова у ресторанима, бутицима, на одржавању хигијене, чувању деце… Али млади имају и прилику да стекну прво радно искуство у струци за коју се школују.

Студенти би углавном највише волели да раде послове од куће, али, како је истакла Гајићева, они немају те вештине па су често разочарани.

– Најтраженији су послови аниматора, у администрацији, на инфо-пулту или декларисању производа. Девојке често бирају посао помоћног радника у бутицима, али многи желе да раде у професији за коју се школују. Рецимо, често раде као васпитачице или у неким предшколским установама као предавачи и надају се да је то њихова улазница за будући професионални пут – навела је Гајићева.

Сатнице се разликују од описа посла па за одржавање хигијене задругари имају око 400 динара, за чување деце 300 до 500, за рад у бутицима 280 до 400, у угоститељским објектима 271 до 350 динара. За сат рада на инфо-пулту плаћа се 300 динара, а за лепљење декларација у току осам сати биће плаћено између 2.400 и 3.200 динара. Кол-центри најчешће имају фиксну месечну зараду – за 30 сати рада недељно нуде око 42.500.

Млади имају различита искуства са омладинским задругама, код неких долази до кашњења исплата, док код других све иде савршено.

– Кренула сам да радим пре три месеца као аниматор у играоници, шест дана по шест сати и зарада ми је 1.800 динара дневно. Све функционише како треба, уплата је до петог у месецу и рок се поштује – рекла је Марија Мацић, студенткиња Правног факултета, која је раније радила и преко других задруга и имала ситуацију са кашњењем плате, али, како каже, за то је крива фирма.

Могу да раде и странци

Страни држављани који имају пребивалиште у нашој земљи могу да раде преко омладинских задруга.

– Уколико студирају и пријављени су на територији Србије, могу да обављају послове и зарађују посредством задруге. Да ли је студент из Републике Српске, Африке, Црне Горе или Русије, исто је – објашњава Теодора Гајић.