Za radni sat minimalna zarada 271 dinar

Već od petnaeste godine mladi mogu da se oprobaju u radu u buticima, igraonicama, ugostiteljskim objektima, ali i u težim fizičkim poslovima koji su prilagođeni njihovom uzrastu. Najčešće se obraćaju omladinskim zadrugama. Minimalna cena radnog sata bez doprinosa i poreza iznosi 271 dinar, a može biti i znatno viša. Bruto zarada zavisi od kategorije zadrugara pa je najpovoljniji vid angažovanja srednjoškolaca i studenata iz perspektive poslodavca. Doprinosi za njih su 27,25 odsto na iznos neto zarade, dok je za nezaposlene ova naknada 74,26 odsto jer se njima uplaćuju radni staž i zdravstvena zaštita.

U ponudi je veliki broj poslova, ali postoje uslovi ko može da ih obavlja i u kom vremenskom periodu, odnosno koliko sati da ostvare mesečno. Školarci koji su napunili 15 godina, studenti do 26 i nezaposleni koji imaju manje od 30 godina mogu da obavljaju posao 120 radnih dana u kalendarskoj godini na istom mestu.

– Retko se desi da se neko zadrži na poziciji duže od predviđenih dana, u slučaju da dođe do toga zadrugar može da produži ugovor i da radi na nekom drugom radnom mestu – rekla je Teodora Gajić iz Studentske i omladinske zadruge SBU.

Da bi mogli da rade preko omladinske zadruge, mladi moraju da plate godišnju članarinu koja je najčešće 500 dinara, mada ima i pojedinih kod kojih je 1.000. Oni koji žele da zarade za džeparac mogu da biraju gde će raditi u širokoj ponudi poslova u restoranima, buticima, na održavanju higijene, čuvanju dece… Ali mladi imaju i priliku da steknu prvo radno iskustvo u struci za koju se školuju.

Studenti bi uglavnom najviše voleli da rade poslove od kuće, ali, kako je istakla Gajićeva, oni nemaju te veštine pa su često razočarani.

– Najtraženiji su poslovi animatora, u administraciji, na info-pultu ili deklarisanju proizvoda. Devojke često biraju posao pomoćnog radnika u buticima, ali mnogi žele da rade u profesiji za koju se školuju. Recimo, često rade kao vaspitačice ili u nekim predškolskim ustanovama kao predavači i nadaju se da je to njihova ulaznica za budući profesionalni put – navela je Gajićeva.

Satnice se razlikuju od opisa posla pa za održavanje higijene zadrugari imaju oko 400 dinara, za čuvanje dece 300 do 500, za rad u buticima 280 do 400, u ugostiteljskim objektima 271 do 350 dinara. Za sat rada na info-pultu plaća se 300 dinara, a za lepljenje deklaracija u toku osam sati biće plaćeno između 2.400 i 3.200 dinara. Kol-centri najčešće imaju fiksnu mesečnu zaradu – za 30 sati rada nedeljno nude oko 42.500.

Mladi imaju različita iskustva sa omladinskim zadrugama, kod nekih dolazi do kašnjenja isplata, dok kod drugih sve ide savršeno.

– Krenula sam da radim pre tri meseca kao animator u igraonici, šest dana po šest sati i zarada mi je 1.800 dinara dnevno. Sve funkcioniše kako treba, uplata je do petog u mesecu i rok se poštuje – rekla je Marija Macić, studentkinja Pravnog fakulteta, koja je ranije radila i preko drugih zadruga i imala situaciju sa kašnjenjem plate, ali, kako kaže, za to je kriva firma.

Mogu da rade i stranci

Strani državljani koji imaju prebivalište u našoj zemlji mogu da rade preko omladinskih zadruga.

– Ukoliko studiraju i prijavljeni su na teritoriji Srbije, mogu da obavljaju poslove i zarađuju posredstvom zadruge. Da li je student iz Republike Srpske, Afrike, Crne Gore ili Rusije, isto je – objašnjava Teodora Gajić.