Играчи зову Пешића

Одлука селектора Светислава Пешића да не продужи уговор са Кошаркашким савезом Србије (КСС), коју је саопштио пре три дана у интервјуу „Политици”, одјекнула је и међу српским репрезентативцима. Како сазнајемо, неколико играча који су недавно у Паризу освојили олимпијску бронзу, позвало је Пешића да би од њега из прве руке чули да ли је то његова коначна одлука и какви су му планови. Међу њима је и капитен Богдан Богдановић на кога су у претходних десетак година могли да се ослоне и остали селектори, од Душана Ивковића до Александра Ђорђевића.

Годинама се, без ваљаног разлога, причало о недостатку „култа репрезентације”, јер играчи су и у ово модерно доба, кад НБА и Евролига диктирају услове, показали приврженост националном тиму. Последњих десетак година нису сви били у стању да играју на свим такмичењима, али њихови изостанци углавном су били оправдани. Оно што сада показују према Пешићу, делује и као мали гест захвалности не само према њему, већ према српској кошарци одакле су потекли и стигли до неслућених висина. Њима је заиста стало да свет уважава и Србију и њих као велике мајсторе кошарке. Србија је и даље у светском врху, захваљујући њима. У последњих десет година освојила је пет медаља на највећим такмичењима (четири сребрне и једну бронзану). Сваку од њих има капитен Богдановић.

После оставке председника КСС-а Предрага Даниловића, три месеца пре истека мандата, с нестрпљењем се очекују избори у тој организацији (1. октобра). Даниловићев потез је логичан, јер за новог председника боље је да уђе у нови олимпијски циклус са својим договором (уговором) са селектором, ма ко то био. Постојала је и друга опција, да Даниловић остане до краја мандата (децембар) а да се Пешићу продужи уговор макар до 25. новембра, пошто репрезентација заврши оба јесења кола у квалификацијама за Европско првенство 2025. године. Међутим, до тога није дошло.

Добра околност у овом изненадном „вакуму” после славља у Паризу, јесте то што репрезентација новембарске утакмице очекује после обе победе у прва два кола. Финску је савладала код куће са 77:61, Грузију у гостима са 76:63, а наредна два меча (21–24. новембар) игра против не баш јаке Данске, прво у Копенхагену, а затим у Београду. Из наше групе иду Финска, као један од домаћина шампионата, и две најбоље екипе, тако да смо већ једном ногом на Евробаскету 2025.

То што тренутно нема такмичарског притиска не значи да овај период не би требало искористити на најбољи могући начин. Свима је познато колико су квалификације незахвалне и колико је за сваког селектора напорно да увек изнова прави тим искључиво од играча којима то дозвољавају клупске обавезе.

Најважнија ствар у наредном олимпијском циклусу требало би да буде пласман на Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028, што је само по себи изузетно тешко. Недавно смо се уверили колико је драгоцено било сребро са Светског првенства у Манили 2023, када смо се директно пласирали у Париз. Олимпијске квалификације су сурове, по некад и теже од самог олимпијског турнира.

Евробаскет 2025. неки од наших играча виде као шансу да се освоји златна медаља, међутим, није нужно да тамо одемо у најјачем саставу. За ову генерацију је много значајнији Мундобаскет 2027. у Катару на којем ће се вадити олимпијске визе за Лос Анђелес. Капитену Богдановић, Јокићу и још неким српским репрезентативцима те Игре би вероватно биле последње у каријери.