Igrači zovu Pešića

Odluka selektora Svetislava Pešića da ne produži ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije (KSS), koju je saopštio pre tri dana u intervjuu „Politici”, odjeknula je i među srpskim reprezentativcima. Kako saznajemo, nekoliko igrača koji su nedavno u Parizu osvojili olimpijsku bronzu, pozvalo je Pešića da bi od njega iz prve ruke čuli da li je to njegova konačna odluka i kakvi su mu planovi. Među njima je i kapiten Bogdan Bogdanović na koga su u prethodnih desetak godina mogli da se oslone i ostali selektori, od Dušana Ivkovića do Aleksandra Đorđevića.

Godinama se, bez valjanog razloga, pričalo o nedostatku „kulta reprezentacije”, jer igrači su i u ovo moderno doba, kad NBA i Evroliga diktiraju uslove, pokazali privrženost nacionalnom timu. Poslednjih desetak godina nisu svi bili u stanju da igraju na svim takmičenjima, ali njihovi izostanci uglavnom su bili opravdani. Ono što sada pokazuju prema Pešiću, deluje i kao mali gest zahvalnosti ne samo prema njemu, već prema srpskoj košarci odakle su potekli i stigli do neslućenih visina. Njima je zaista stalo da svet uvažava i Srbiju i njih kao velike majstore košarke. Srbija je i dalje u svetskom vrhu, zahvaljujući njima. U poslednjih deset godina osvojila je pet medalja na najvećim takmičenjima (četiri srebrne i jednu bronzanu). Svaku od njih ima kapiten Bogdanović.

Posle ostavke predsednika KSS-a Predraga Danilovića, tri meseca pre isteka mandata, s nestrpljenjem se očekuju izbori u toj organizaciji (1. oktobra). Danilovićev potez je logičan, jer za novog predsednika bolje je da uđe u novi olimpijski ciklus sa svojim dogovorom (ugovorom) sa selektorom, ma ko to bio. Postojala je i druga opcija, da Danilović ostane do kraja mandata (decembar) a da se Pešiću produži ugovor makar do 25. novembra, pošto reprezentacija završi oba jesenja kola u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2025. godine. Međutim, do toga nije došlo.

Dobra okolnost u ovom iznenadnom „vakumu” posle slavlja u Parizu, jeste to što reprezentacija novembarske utakmice očekuje posle obe pobede u prva dva kola. Finsku je savladala kod kuće sa 77:61, Gruziju u gostima sa 76:63, a naredna dva meča (21–24. novembar) igra protiv ne baš jake Danske, prvo u Kopenhagenu, a zatim u Beogradu. Iz naše grupe idu Finska, kao jedan od domaćina šampionata, i dve najbolje ekipe, tako da smo već jednom nogom na Evrobasketu 2025.

To što trenutno nema takmičarskog pritiska ne znači da ovaj period ne bi trebalo iskoristiti na najbolji mogući način. Svima je poznato koliko su kvalifikacije nezahvalne i koliko je za svakog selektora naporno da uvek iznova pravi tim isključivo od igrača kojima to dozvoljavaju klupske obaveze.

Najvažnija stvar u narednom olimpijskom ciklusu trebalo bi da bude plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028, što je samo po sebi izuzetno teško. Nedavno smo se uverili koliko je dragoceno bilo srebro sa Svetskog prvenstva u Manili 2023, kada smo se direktno plasirali u Pariz. Olimpijske kvalifikacije su surove, po nekad i teže od samog olimpijskog turnira.

Evrobasket 2025. neki od naših igrača vide kao šansu da se osvoji zlatna medalja, međutim, nije nužno da tamo odemo u najjačem sastavu. Za ovu generaciju je mnogo značajniji Mundobasket 2027. u Kataru na kojem će se vaditi olimpijske vize za Los Anđeles. Kapitenu Bogdanović, Jokiću i još nekim srpskim reprezentativcima te Igre bi verovatno bile poslednje u karijeri.