Бемус доноси јасније вредносне параметре друштву

Свечано отварамо 56. Бемус (Београдске музичке свечаности), под слоганом „Игре музичких великана” 1. октобра наступом Јонаса Кауфмана, најпрестижнијег светског тенора на врхунцу његове каријере. Затварање фестивала 26. истог месеца обележава љубимац публике, сјајни пијаниста изузетне иностране каријере, Симон Трпчески, који ће за једно вече извести два велика концерта за клавир и оркестар, истиче маестро Бојан Суђић, уметнички директор ове најзначајније и најстарије музичке манифестације у Србији, иначе редовни професор Факултета музичке уметности. На наша питања одговара из Русије, где диригује велики гала концерт, непосредно пред наступе у Србији и Немачкој.

Какви нас програми и врхунски солисти ускоро очекују?

Бемус ове године представља једанаест пажљиво одабраних програма распоређених у три и по недеље. Остајемо верни основној концепцији – одабиру најбољих светских уметника који својим наступима утискују Београдске музичке свечаности међу значајне фестивале на светској мапи музичких догађаја, као и гостовањима наших најистакнутијих музичара и ансамбала. Између Кауфмана и Трпческог, ових стубова овогодишњег Бемуса, налазе се наступи две српске челистичке звезде, Маје Богдановић и Петра Пејчића, француске флаутисткиње Силвије Кареду, грузијске пијанисткиње Еве Геворгјан са диригентом Сергејом Смбатјаном, немачког виолинисте руског порекла Кирила Трусова, те наше виолинисткиње Јулије Хартиг. Овогодишњи фестивал одаје почаст и нашем великану, композитору и ранијем уметничком директору Бемуса Зорану Ерићу, који нас је недавно напустио, што је показатељ нашег односа према неговању културног наслеђа Србије. Српску народну музичку традицију слушаћемо у Етнографском музеју, чиме се наставља успостављена пракса неговања изворне народне музике и новијег стваралаштва на њеном трагу.

Поред солиста, који оркестри доминирају сада? У скорије време појавио се већи број нових ансамбала код нас, шта је иницирало њихово оснивање?

Ове године наступају Војвођански симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар РТС-а, ансамбли Мадленијанум, Метаморфозис и Виртуози, као и сјајни Хор РТС-а, који чине окосницу фестивалског програма. Појава нових ансамбала у Србији представља доказ да упркос свим изазовима, наша земља и даље обилује врхунским уметницима. Они не само да доприносе културној сцени Србије, већ и подстичу уметничку конкуренцију, што је сигуран знак снаге и виталности наше културе. Тиме потврђујемо и искуства најразвијенијих музичких центара у свету, где су одређени фестивалски и омладински оркестри препознати као неки од најквалитетнијих ансамбала уопште. Иако за 56. Бемус нисмо наручили нове композиције, одлучили смо да акценат ставимо на наша већ афирмисана уметничка имена и њихова репрезентативна дела. Публика ће моћи да чује композиције српских аутора Стевана Христића, Душана Радића, Ивана Јевтића и Светислава Божића.

Сада је и Сава центар отворен, у ком смислу је то олакшица? Да ли ће нам Плава дворана омогућити и гостовања великих страних оркестара, као некада?

Поновно отварање Плаве дворане Сава центра представља велики добитак за Београд и Србију. Велики је број изузетних догађаја који су се ту десили у прошлости, те нам је зато свима веома стало да се публици у Сава центру поново презентују најспектакуларнији концерти, оперске и балетске представе. Ова највећа, обновљена сала у региону, обавезује да и квалитет програма у њој буде на највишем нивоу, те је Бемус и традиционално окренут сарадњи са Сава центром, као простором за најзахтевније музичке догађаје. Плава дворана је симбол стремљења и величине наше културе, а Коларац, са својом природном акустиком, остаје трајно храм музике у Београду, поред осталих простора за камерније музицирање. Надамо се да ћемо у будућности видети и реализацију нове концертне дворане, о којој је било доста написа ранијих година.

Уочи избијања пандемије ковида 19 постали сте уметнички директор Бемуса и ово је сада ваш трећи мандат. На шта сте поносни кад је реч о постигнућима, а шта бисте желели још да промените?

Са поносом могу рећи да је мој рад на Бемусу био обележен борбом за очување и унапређење наше музичке културе у временима великих изазова. Успели смо да, упркос пандемији и свим тешкоћама, фестивал не само опстане, већ и поново постане један од значајних догађаја на културној сцени региона. Прошлогодишње пуне дворане и одличне критике доживљавам као потврду да Србија зна да препозна и подржи оно најбоље у уметности. Моја жеља је да Бемус настави да расте и буде понос нашег народа, симбол наше културе. Верујем да смо на добром путу да овај фестивал опет засија пуним сјајем, на начин који је трасиран првих година постојања Фестивала, када је Београд окупљао бројне светске престижне ансамбле, солисте и диригенте.

Да имате неограничен буџет за Бемус кога бисте ангажовали да гостује код нас и како бисте у том смислу поставили организацију манифестације?

Са значајнијим финансијским средствима могли бисмо да осигурамо да Бемус не заостаје ни за највећим светским, европским и регионалним фестивалима, као што су они у Љубљани или Букурешту. Са издашним буџетом могли бисмо да дугорочно планирамо и организујемо фестивал који би сваке године изнова подизао углед Србије у свету. Наша земља заслужује такав фестивал, јер она има снагу, историју и културу која то омогућује. Са дугорочном стратегијом и великом финансијском подршком Бемусу поставили би се још јаснији вредносни параметри у друштву које се, негујући и улажући у сопствену културу, без остатка бори и за сопствени идентитет и за заслужено високо место на светској културној лествици.