Збогом, Карла

"Верујем да власти Србије желе да виде Младића у Хагу, и надам се да ће до краја мог мандата у Хагу, ако не сва четворица преосталих оптуженика у бекству, онда барем Младић бити у Хагу". То је јуче рекла Карла дел Понте при крају свог вероватно последњег боравка у Београду у својству главне тужитељке Хашког трибунала. Обраћајући се ученицима семинара "Србија и Европа – изазови и интеграције", који је организовала Парламентарна скупштина НАТО-а у сарадњи са Скупштином Србијом, Дел Понтеова је још једном поновила да Србија не може "потписати и финализовати" споразум о придруживању Европској унији пре него што Младић буде у Хагу, али је избегла да се изјасни о томе хоће ли дати зелено светло да Београд овог или наредног месеца парафира тај споразум. До потписивања ионако не може доћи пре идуће године, када Дел Понтеова, којој у децембру истиче мандат у Хагу, на то ионако више неће моћи да утиче.

По њеној оцени, Србија "заслужује" да уђе у Европску унију, и ако београдске власти "у наредних неколико недеља предузму конкретне акције", она ће обавестити Европску унију да је дошло до напретка у сарадњи између Србије и тужилаштва у Хагу.

Тужитељка је рекла да има доказе да је Младић у Србији и да зато тражи од Србије да га ухапси. "Тражим од Београда да ми да Младића. Али, за Караџића не знам где је", рекла је Дел Понтеова.

Говорећи о сусретима која је протекла два дана имала са највишим државним функционерима, шефовима безбедносних агенција и директором полиције, Дел Понтеова је рекла:

"Постоје чланови владе и високи функционери који раде веома вредно да би лоцирали хашке бегунце, али има и оних који би могли да учине много више. Упркос тешкоћама са којима се суочавају, ја се надам да ће труд уродити плодом", рекла је главна хашка тужитељка.

Упитана како оцењује сарадњу тужилаштва са Унмиком и привременим институцијама Косова у расветљавању злочина над неалбанским становништвом, Дел Понтеова је истакла да се суђење тешко одвија: "Три моја сведока су убијена. А трећина сведока одбија да се појави у случају против Харадинаја зато што добијају озбиљне претње".

Она је поновила да је скандалозна одлука да Харадинај буде привремено пуштен на слободу и да му је допуштено да се бави политиком, али да је одлуку о томе донело судско веће зато што су судије рекле да безбедност Косова зависи од Харадинаја.

Љ. Милисављевић

-----------------------------------------------------------

Кавран: Не постоји рок за давање оцене

Портпарол Тужилаштва хашког трибунала Олга Кавран изјавила је јуче да није утврђен датум до којег би главна тужитељка Карла дел Понте требало да комесару ЕУ за проширење Олију Рену да оцену сарадње Србије са тим судом. "Они се могу чути и телефоном, дакле није нужно да то буде на неком великом састанку на коме ће она поднету своју процену. У сваком случају, она ће проценити шта ће рећи европском комесару у наредних неколико недеља", рекла је Кавранова.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Љајић: Већина у Србији не зна ко је Жупљанин

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић поновио је јуче да у Србији постоји политичка воља за сарадњу са тим судом што доказује чињеница да је до сада испуњено 91 одсто захтева за изручење хашких оптуженика - од укупно 46 изручено је 42.

Говорећи на семинару Роуз-Рот, Љајић је казао да је изручење преосталих оптуженика техничко питање, а не питање политичке воље и додао да томе у прилог говори и податак да је 11 оптуженика ухапшено у Србији, 27 се добровољно предало, а четворица су ухапшена у другим државама.

Према његовим речима, воља је постојала и за време прошле Владе Србије, јер је од 2004. године до данас изручено 20 хашких оптуженика. "По којој логици би неко штитио преосталу четворицу оптуженика када је толико њих изручено? По којој логици би неко штитио Стојана Жупљанина када већина грађана и не зна ко је он", рекао је Љајић и додао да би било илузорно очекивати да би хапшење неког од њих могло да изазове нереде или демонстрације у земљи.

Показатељ политичке воље је и то што смо отворили војне архиве а ради се и на омогућавању увида у архиве Безбедносно-информативне агенције, рекао је он.