Да ли ће нове камате донети олакшање дужницима

Пред посланицима у Народној скупштини ускоро би требало да се нађе предлог нацрта новог Закона о заштити корисника финансијских услуга Народне банка Србије. Тим законским решењем могле би да се ограниче максималне каматне стопе које банке могу да понуде, а то значи дефинисање горње границе до које задужење може да иде, што одговара крајњим клијентима. Ограничења се односе на стамбене и кеш кредите, потрошачке зајмове, дозвољене минусе и кредитне картице. Поред спречавања наплаћивања високих каматних стопа, ова ограничења треба да успоре раст и у случају наглог скока каматних стопа на тржишту, односно да се евентуални нагли тржишни поремећаји не рефлектују исто тако нагло и на кориснике, саопштила је НБС.

Према предлогу надлежних, али и тренутном стању на тржишту, номиналне камате на стамбене кредите не би смеле да буду више од 5,44 одсто, а до краја 2026. могле би да буду ограничене на пет процената. Максимална вредност ефективних каматних стопа, које садрже номиналне, али и додатне трошкове одобравања кредита и других провизија и представљају укупну цену коштања кредита за кориснике, износила би 7,75 одсто. Највиша камата за готовинске и потрошачке кредите била би 15,67 одсто, а нацртом новог закона уведена су и ограничења у коришћењу прекорачења на текућим рачунима и кредитним картицама.

Колико су овакви предлози нових мера важни за грађане и да ли ће ове мере само краткорочно олакшати терет онима који су задужени или можда само онима који треба да рефинансирају дугове, нарочито грађанима са дозвољеним прекорачењем или задужењима преко кредитних картица?

Како истиче Никола Стакић, професор на Универзитету „Сингидунум”, предложено законско решење НБС доста привлачи пажњу код грађана суптилним ограничењем каматних стопа.

– Мислим да је интенција да се умање евентуални ризици уколико опет дође до наглих скокова каматних стопа, а и како би се очувао финансијски систем, што и јесте један од циљева НБС. Најзначајније мере које погађају становништво су оне које се тичу стамбених и готовинских кредита. Код стамбених, продужиће се администрирање каматних стопа у моменту када крајем године истекне мораторијум како не би дошло до наглог скока ануитета за грађане. И у наредне две године предлажу се одређена администрирања која ће бити нижа него што ће бити преовлађујуће тржишне камате, али можда нешто мало виша од овог тренутног мораторијума – објашњава проф. Стакић.

Камате на стамбене кредите за постојеће дужнике, по нацрту новог закона, не би требало да буду веће од пет одсто. То ће грађани сигурно осетити, додаје професор, јер ће плаћати мање рате кредита.

– С друге стране, ту су готовински кредити, који су у овом тренутку још и већи по обиму од стамбених. Ограничења каматних стопа које НБС предлаже у овом тренутку чак су значајно виша него што су неке просечне каматне стопе за готовинске кредите. На тај начин, ефективно, у овом тренутку грађани неће осетити ништа у смислу да ће имати вишу каматну стопу. Јер, просечна тренутна каматна стопа на динарске кеш кредите је око 12,5 одсто, а по нацрту закона она не би требало да буде већа од 15,6 процената – објашњава проф. Стакић. Он додаје да, са стране банкарског сектора, уколико се буде наставила појачана тражња за таквим кредитима, ту пословне банке ипак имају простора да повећају цене својих услуга, за готовинске кредите.

– С једне стране им се ограничава део прихода који би имали по основу стамбених кредита, а код готовинских кредита је остављен простор да, ако буде постојала појачана тражња, цена те услуге може да „скочи”. С обзиром на ограничење камата у овом тренутку, поставља се још једно питање, јер се очекује још један талас снижавања каматних стопа. Онда та горња ограничења каматних стопа неће толико долазити до изражаја јер имамо претпоставку да сада, након монетарног заоштравања, улазимо у период попуштања референтних каматних стопа. Али свакако ће највидљивији ефекат бити код стамбених кредита, а такође и код кредитних производа: кредитних картица, минуса – додаје професор.

Иако су услуге дозвољеног и недозвољеног минуса прилично скупе код нас, и у бројним развијеним земљама тај производ је скуп, односно камате на такве производе су скупе.

– Рецимо, у САД су просечне каматне стопе на кредитне картице двоцифрене. Оно где је била велика разлика и где може да се каже да су банке зарађивале на вишем нивоу него што је уобичајено, то су били дозвољени и недозвољени минус – подсетио је проф. Стакић.

Максимална ефективна каматна стопа код кредитних картица износила би 18 одсто, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења 20 процената, док су тренутне просечне вредности номиналних стопа (које не укључују све трошкове) код кредитних картица 22,13 одсто, а код дозвољеног 28,41 проценат. Нацртом закона је предвиђено да просечне пондерисане стопе објављује Народна банка Србије 1. јуна и 1. децембра.