Ускоро нова болница по француским стандардима

Током посете Србији председника Француске Емануела Макрона, председник Александар Вучић је најавио изградњу „велике онколошке болнице или института за онкологију, што ће вредети стотине милиона евра, а што ће бити значајно за наше грађане у борби против канцера”.

У разговору за „Политику” др Милан Жегарац, онколошки хирург и директор Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да је план да се нови објекат онкологије налази непосредно поред зграде „Тиршова 2”. Наш саговорник, као и сви лекари који се баве лечењем онколошких болести, поздравља овај пројекат, јер се зна да у Србији тренутно има око 200.000 људи са дијагнозом малигне болести, док су болнице које се баве лечењем карцинома препуне пацијената.

„Неке прелиминарне информације говоре да би реализација изградње установе могла да траје неких три године, што би било идеално. Посебно је важно што ће се радити по француским стандардима. Што се тиче онкологије, Француска је међу водећим земљама у тој области. Ми смо увек били наслоњени на француске протоколе и на сарадњу са установама из те земље, што се сада још једном показало. Они су у светском врху и у погледу лечења и у протоколима лечења, због чега је добро што је медицински план направљен у складу са свим важећим протоколима и стандардима за лечење онколошких пацијената”, истакао је др Жегарац.

По чему ће се разликовати нови институт за онкологију?

Нови институт за онкологију је важан јер би се увећали наши капацитети за 25 одсто. Битно је што ће то бити модерна болница која ће бити изграђена по свим принципима какви постоје у Европи и свету, као што, на пример, код нас изгледа нови Универзитетски клинички центар Србије. План за изградњу болнице је радила највећа агенција, француска компанија која се зове АПХП, а која је руководи са 39 државних болница у Паризу. То је државна компанија која је учествовала заједно са нама у прављењу плана и медицинског програма како би требало да изгледа нова модерна зграда онкологије у Србији. Предвиђено је да се ту лече људи из читаве Србије, а потенцијално и пацијенти из окружења, превасходно из Републике Српске, као и земаља из окружења.

Због чега је важно да се зграда налази поред објекта „Тиршова 2”?

Налазиће се на простору испод садашњег клиничког центра и Медицинског факултета. Ове две болнице би пасарелом биле спојене да би деца оболела од малигних болести која су смештена у „Тиршовој 2” могла да се доводе на зрачење у тај нови институт. То је свакако права ствар, јер та деца леже у дечјој болници, а неопходна им је зрачна терапија која би се спроводила код нас.

Да ли је у склопу пројекта планирана набавка модерних уређаја, као што их имају болнице у Француској?

Планирано је да се набаве нови апарати за зрачење, најсавременије, нове дијагностичке машине и све оно што постоји а што је сада тренд и што је стандард у развијеном свету. Огроман је значај ове инвестиције.

У вашој установи годишње се лечи око 50.000 људи и апарати морају да се занављају?

Ми сваког дана код 250 пацијената укључимо хемиотерапију и озрачимо на апаратима 400 пацијената. Јасно је која је то армија људи. Зрачење се спроводи од ујутру до касно у ноћ. Да бисмо све стигли, сада имамо осам апарата који раде нон-стоп.

Да ли мора да се чека дуго на почетак онколошког лечења? Сећам се да је својевремено било речи да се код нас чека 30 дана на операцију, а у Француској 29.

Французи су нама рекли да је тај податак код њих званичан. Када су у питању онколошки пацијенти није неопходно да се они оперишу у истом тренутку. Најважније је да се онколошки пацијенти лече онако како треба а то значи према протоколу лечења.

Шта то подразумева?

Да имају одлуку конзилијума лекара, који поред хирурга чине и медикални онколог, радиотерапеут, радиодијагностичар, значи једна група лекара различитих специјалности који се баве лечењем исте болести. Ми смо успели уз све напоре да малтене елиминишемо оно што нам је био највећи проблем – листу чекања за почетак примене хемиотерапије, тако да сад пацијенти јако брзо долазе код нас за ту терапију. То смо успели јер смо прошлог лета направили још три дневне болнице. Тако да у тој новој дневној болници сваког дана имамо још 90 плус пацијената који примају хемиотерапију, толико их је у старој, па укупно дође 250 оболелих. То је било неко уско грло у нашем институту, што смо успели да решимо. Што се тиче зрачења, јако велики број пацијената имамо, а иначе се сваког дана око 20 људи оперише.

Шта је сада највећи проблем?

Оно што нам је можда проблем, не само и нама, него и у свим здравственим установа, јесте недостатак медицинских сестара. То је проблем и у региону. Одлазе и враћају се, сваки дан је та миграција, враћају се из приватних установа и одлазе опет. Ми покушавамо на све начине колико год можемо да утичемо на то да их задржимо. С друге стране, направили смо сарадњу са медицинским школама да бисмо стимулисали младе медицинске сестре да дођу да раде код нас. Боримо се на све начине, али није лако.

Ускоро, тачније 24. септембра, обележавате 85 година Института за онкологију и радиологију Србије. Колико се онкологија променила у односу на период од пре неколико деценија?

Пре тачно 85 година је кренула изградња института који се звао Радиолошки институт кнеза Павла. Откад сам почео да радим, пре више од 20 година, обим посла је пет пута већи. С једне стране, много је већи број пацијената, а с друге стране напредовала је медицина и сада је много више ствари неопходно да се одради од стране патолога, радиодијагностичара, генетичара, молекуларних биолога. Раде се нове имунохистохемијске методе, генетске методе, битна је експериментална лабораторија. Код нас је служба патологије у ових првих шест месеци за 30 одсто превазишла план рада. А те анализе су нам неопходне да би се примењивали најновији лекови и одредили модалитети лечења.

Кад помињете лекове, најављено је да се од ове године примењују модерни, иновативни лекови. Да ли су вам доступни у раду?

Да, како да не. Од маја је кренуло коришћење иновативних лекова, седам пута су средства увећана за лечење, што је јако добро. Тако да сада, на пример, за најчешћи карцином коже, или за карцином дојке, малтене су сви лекови који се користе у Европи, у најразвијенијим земљама, доступни и код нас. То је јако добра вест. Пре две недеље ми је начелник наше медицинске онкологије рекао да је већ 250 пацијената добило ту најновију терапију и да се она сваког дана прописује од стране конзилијума. С друге стране, дешава се да људи чују да је то сада доступно, долазе, интересују се, али је битно да знају да терапију мора да одреди конзилијум лекара. Није свако, рецимо, за имунотерапију. Сваки пацијент мора да се сагледа и да се погледа, да се види која је терапија најбоља за њега. Очекујемо да добијемо најновију терапију и за малигноме других локализација, као што су уролошки, за шта држава има пуно разумевања.

Раније је највећи проблем био тај што пацијенти траже помоћ у последњем стадијуму болести. Да ли сада долазе раније?

Да, имам утисак да пацијенти долазе раније, што је јако добро. Јављају се на превентивне прегледе, а последица тога је да се болест открије на време, да добију терапију и дуже живе. Оно на шта стално апелујем јесте скрининг. Мислим да би то много боље могло да се организује. Скрининг је најбоља метода за рано откривање рака, за дуже преживљавање и за излечење пацијента. Јер ако откријете болест код пацијента у почетној фази, имате јако велику шансу да га излечите. Мислим на скрининг за рак дојке, дебелог црева, сада се уводи скрининг за рак плућа, што је јако битно код људи који су дугогодишњи пушачи, а затим и скрининзи за карцином простате и за гинеколошке малигнитете.

Али како приволети људе да долазе у већем броју на скрининге?

Мислим да људима треба само омогућити да то буде доступно, да не губе много времена на то и онда ће долазити. Треба им објаснити нормалним речником колико је то значајно за њих и они ће то искористити. С друге стране, и у медијима морамо да апелујемо да се спроводи скрининг програм. Постоје мамографи сад скоро у свим домовима здравља, никакав проблем није да жене ураде мамографију која је важна за рано откривање рака дојке. Али треба да знамо да то није за све жене, већ за оне које имају од 50 до 69 година.

Али има жена које су се обраћале нашој редакцији са питањем зашто то не могу да ураде оне које су старије од 69 година?

Те жене могу да ураде мамографију, али се не убрајају у скрининг програм зато што је у свету, по свим студијама, рађено истраживање и одређено да је скрининг популација она која има од 50 до 69 година. Нико жени од 70 година неће забранити да уради мамографију. Мамографија треба први пут да се уради са 40 година, али то није скрининг, то је иницијална мамографија. То све жене треба да знају и њихови гинеколози морају да их упуте да то ураде.

Због чега све више младих људи добије дијагнозу рака?

Када је у питању колоректални карцином, од укупног броја људи који су лечени код нас, на пример у једној години, било је 600 пацијената који су се лечили због тога, а пет одсто је било млађе од 45 година. С друге стране, када је у питању карцином дојке, негде на неку бројку која је јако велика на институту, то је око 2.000, што је више него половина свих пацијената у Србији годишње, чак 12 одсто их је било млађе од 45 година. Тако да то није мали број. Зато не треба занемаривати симптоме код млађих људи, треба озбиљно то све сагледати и спровести дијагностику. На две трећине фактора ризика за појаву рака можемо да утичемо. То су одржавање телесне тежине у нормали, затим бављење физичким активностима, контрола исхране, јер је гојазност јако велики фактор који може да изазове различите врсте поремећаја, од карцинома дојке до гинеколошких карцинома, затим гастроинтестиналних карцинома. Можемо да утичемо и на конзумирање алкохола и дувана. Дуван је водећи узрок настанка карцинома плућа. Када је реч о генетици, она утиче са 15 до 20 одсто.

Важност вакцине против ХПВ вируса

У нашој земљи обезбеђене су вакцине против хуманог папилома вируса, главног изазивача рака грлића материце и других болести, али доста родитеља одбија да вакцинише децу. Какав је ваш став о томе?

Важно је да се сва деца вакцинишу, и девојчице и дечаци. Пре 20 година је кренула та вакцинација у Аустралији и они су искоренили карцином грлића материце. Код нас има отпора, јер се пласирају разне дезинформације. Мислим да ако струка каже да нешто треба да се уради, не би требало да имамо двојбу у вези с тим. Не може нико да порекне да је то нешто добро ако је негде искорењен карцином грлића материце због примене вакцине. Да се не враћамо у историју, раније је 70 одсто мушке популације умирало од туберкулозе, али је сада већ дужи низ деценија туберкулоза искорењена захваљујући вакцинацији.

Генетске анализе важне због лечења

Зашто су битна генетска тестирања која спроводите у институту?

Генетска тестирања увелико се раде код нас и када је у питању карцином плућа и посебно карцином дојке. За 50 одсто је ове године увећан обим генетског тестирања. Постоји генетско саветовалиште и сваког пацијента за кога се посумња да треба да га уради шаљемо у генетско саветовалиште, ако неко на пример има више малигнитета у блиској породици, ако је у питању отац, мајка, сестра. Посебну пажњу обраћамо на младе пацијенте код којих је постављена дијагноза карцинома. Ако су приликом тестирања код неке жене БРКА гени позитивни, саветује се да се превентивно одстране дојке, а некада и јајници. А ако неко има карцином дојке, ако постоји доказана генетика повезана са тим, различито је лечење. Када смо добили ове нове лекове, добили смо и групу лекова за те пацијенте са генетски условљеним карцином дојке. Зато је битно да то знамо пре лечења.