Ататурк без маске

Специјално за „Политику“
Истанбул, новембра – Требало је да протекне тачно 70 година па да неко смогне снаге да „највећег сина Турске” прикаже као обичног човека, са врлинама, али и са многим манама. Маска је први пут скинута с његове статуе, која намерника чим стигне у Истанбул, као сенка, прати на сваком кораку: на самом аеродрому који носи његово име, на улицама и трговима, школама и касарнама, продавницама. Ама баш свуда.

„Желео сам да прикажем много хуманије лице Ататурка него што су нас о њему учили у школама и док смо служили војску. Филм иначе нема званичне димензије и поруке“, објашњава познати турски новинар Џан Дундар,аутор документарца „Мустафа” који је од првог дана изазвао велико интересовање,али и опречна реаговања. Једни му из све снаге аплаудирају, други му звижде. Све зависи од тога ко где стоји на политичкој бини Турске.

Пионирски подухват новинара

Наслов филма није случајан. Мустафа (Кемал) се овог пута окренуо против Ататурка(оца Турака)– против надимка који му је придодат када је постао славан– покушавајући да већ једном изађе из његове сенке, да покаже своје обично, људско лице. Нико не спори Ататурку да је био велики реформатор, да је дао право гласа женама пре многих западноевропских земаља, увео латинично писмо, скинуо фесове и фереџе...Али „Мустафа“хоће и да објасни да је он био и обичан човек, са манама и врлинама,а не само споменик.

Ово је први, пионирски подухват.Новинар Дундар је дошао до досад неприказаних црно-белих фотографија, писама и других докумената, аутентичних казивања, и све то сложио у причу о Ататурковом животопису. Филм је потврдио оно о чему се и раније говорило, али упола гласа: он је био „болесно” амбициозан, алкохоличар и страстан пушач, човек који је правио грешке,често био фрустриран због спорог развоја земље... плашио се мрака. У време битке за Дарданеле писао је љубавна писма(мада неки доводе у питање његову склоност према женама), а под бременом година и пића повукао се у себе, тонуо у усамљеност. Умро је 10. новембра 1938, у 58. години, од цирозе јетре коју му је појела ракија.

Они који су досад у Ататурку тражили и налазили само бога не могу да се помире са овим открићима. Ти би и даље да му само гланцају бисту, као да је време стало.Већ се говори о „међународној завери да се дискредитује Турска”.Устоличене секуларне структуре бранећи Ататурка, у ствари, покушавају да сачувају своје удобне фотеље у којима се башкаре деценијама.

„Не гледајте филм, спречите друге да иду у биоскоп и, што је најважније, не дозволите деци да виде понижавање Ататурка. Ово је производ напора да се Ататурк оцрни у очима турског народа”, написао је коментатор просекуларистичког листа „Ватан”.

Према извештајима локалних медија, поједине школе су –збуњене овом полемиком– већ отказале колективни одлазак у биоскопе у којима се приказује спорни документарац.

Узнемирени националисти

Екстремни националисти кажу да неће опростити новинару Дундару што се дрзнуо да „понизи Ататурка”. Њима у филму смета–не само општа слика и порука– него и појединости, које многи у почетку нису ни запазили. Незадовољни су што је „отац нације” приказан као растом низак човек, иако је он такав био. Део филма је сниман у Солуну, где је Ататурк и угледао свет у време Отоманске империје. Њега у том делу документарца „игра” један грчки дечак,што је разбеснело оне који су се самопрогласили за наследнике тестамента Мустафе Кемала.Они би, када би могли, да суде новинару Дундару, пошто је наводно угрозио национални идентитет Турске. „Хвала Алаху, та времена су остала за нама”, кажу они разложнији.

У овој халабуци најбоље је, чини се, реаговао Мехмет Али Биранд, легенда турског новинарства, чију реч воле да чују и водећи политичари.„Ја волим Мустафу (Кемала Ататурка)– кога нам је приказао колега Дундар,са његовим љубавним аферама...страхом од мрака– више од његових статуа.”

Иако се филм приказује само неколико дана, пала је и прва тужба.Она је стигла од стране одакле се најмање очекивало: поднела су је два удружења која се боре против пушења.„Ово је највећа пропаганда цигарета у историји Турске, што је противно закону. Ататурк је симбол за младе који га слепо следе”, упозоравају у тим удружењима којима је засметало што у многим сценама филма Мустафа Кемал „пуши као Турчин”.