Седнице судова уживо на телевизији и путем друштвених мрежа

Седнице врховних судова у Бразилу и Мексику преносе се уживо, не само преко телевизије већ и путем друштвених мрежа, речено је на међународном симпозијуму који је прошле недеље одржан у Ректорату Универзитета у Београду, где су правници из Србије, Бразила и Немачке разговарали о изазовима правосуђа у дигиталној ери.

За организацију ове занимљиве конференције одговорна је наша саговорница –професорка др Фернанда Фернандез Јанков, која је докторирала међународно кривично право на Федералном универзитету у Парани, Бразил. Студирала је као стипендиста у Кембриџу, а тренутно припрема постдокторат на Универзитету у Сао Паулу.

Србија је њена друга земља, а она је дугогодишњи сарадник Института за упоредно право у Београду и Сао Паулу. На конференцију у Београду довела је професоре права из Бразила и Немачке, који су објаснили стручној јавности да је брзи технолошки напредак отворио нове могућности, попут употребе вештачке интелигенције у управљању судским предметима и помоћи у припреми судских одлука.

–У Бразилу дигитални алати се користе, како у управљању правосуђем, тако и у припреми одлука, па чак и у комуникацији између правосуђа и друштва, у процесу који обухвата покушаје, грешке и успехе. Овај процес је започео 2006. и доживео је велики замах током пандемије, када су судије морале да раде на даљину, скоро пуно радно време. Саслушања, комуникација са адвокатима, судске седнице – све је прешло на екране рачунара, па чак и

паметних телефона, а понекад уз истовремено емитовање на друштвеним мрежама – каже у разговору за „Политику” професорка Фернанда Фернандез Јанков.

Истиче да Бразил има правосудни систем огромних размера – више од 18.200 судија, распоређених широм територије у више од 15.000 јединица. Само у 2023. воде се скоро 84 милиона судских предмета, од којих је нешто мање од 35 милиона започело 2023, а готово 34 милиона случаја су већ пресуђена. Бројке су импресивне, чак и када се узме у обзир велика територијална површина и популација Бразила, која броји више од 212 милиона људи.

– Промене у бразилском Уставу 2005, као и у законодавству 2006, омогућиле су коришћење електронских технологија у судским процесима, док је 2018. уведено и опште законодавство о заштити података. Године 2020. бразилски Национални савет правосуђа је регулисао коришћење вештачке интелигенције, омогућавајући да се овај алат користи од стране судија и њихових сарадника, тако да могу чак и да користе, на пример, чет ГПТ за истраживање судских преседана и чак за израду нацрта судских одлука, нарочито у милионима понављајућих случајева који тамо постоје. У ствари, од имплементације електронског процеса у Бразилу, више од 253 милиона случаја је обрађено у овом формату у бразилском правосуђу. Тренутно постоји више од 140 пројеката заснованих на вештачкој интелигенцији широм бразилског правосуђа, неки чак и у њиховом Врховном суду и високим судовима – објаснила је професорка Фернанда Фернандез Јанков.

Почетком септембра, Савезни врховни суд Бразила потврдио је одлуку да блокира друштвену мрежу „Икс” у целој земљи. У исто време, на симпозијуму у Београду, 12. септембра, поменуто је да шест од 11 судија највишег суда у Бразилу имају налоге на овој друштвеној мрежи, а најмање двојица од њих имају више од милион пратилаца.

– Ускоро ћемо у Бразилу имати расправу на националном нивоу о томе како правно регулисати проблем лажних вести на друштвеним мрежама. Наш проблем је што је све отишло предалеко, и када се то догоди, не може се вратити у првобитно стање. У Бразилу се судски процеси преносе уживо на друштвеним мрежама и телевизији. Замислите да јавност гледа лекарску комисију у болници како доноси одлуке о лечењу пацијента. Међутим, гледаоци нису лекари и не могу то проценити са стручне стране. Исти проблем се јавља када је правосуђе потпуно отворено за јавност, која гледа како суд доноси пресуде и одлучује о правима људи. То је занимљиво за јавност, али већина гледалаца нису правници, већ лаици – објашњава наша саговорница.

Како каже, у Бразилу је дошло до феномена који се може назвати „емоционализацијом правосуђа”.

– Имамо веома занимљиво истраживање које је спровео др Родриго Кадоре са Универзитета у Фрајбургу, о стратегијама институционалне комуникације уставних судова и врховних судова. Широм света, ови судови тренутно покушавају да пронађу начине како да јасније и ефикасније комуницирају са јавношћу. У Сједињеним Америчким Државама многе судије се појављују у телевизијским емисијама, учествују у интервјуима са водитељима у студију и отворено говоре о пресудама. У Бразилу и Мексику постоје преноси уживо са сесија Врховног суда. Такође, услед динамике „емоционализације” публика је све више заинтересована за овај тип садржаја – каже др Фернанда Фернандез Јанков.

Постоје, како је рекла, различити модели уставне комуникације који су у функцији. Један од њих је онај који се практикује у Немачкој, на пример, где нема приступа процесу одлучивања Уставног суда, који се одвија под велом тајности. С друге стране, у Бразилу постоји велика отвореност према медијима и јавности.

Приметила је да се у Србији су•ења не преносе путем телевизије, али су отворена за јавност и медијско извештавање, при чему таблоидна штампа обра•ује те информације на различите начине.

– У том смислу, Србија је сада у врло доброј позицији, јер може да учи на искуствима других земаља. Глобалне дебате о дигитализацији, електронском процесу и коришћењу различитих технолошких алата и стратегија комуникације служе као показатељ о томе како пронаћи прави баланс. Сада када Србија сара•ује са Бразилом, ваши стручњаци могу видети наша искуства. Људи у Бразилу су врло отворени за то да ваше судије до•у и виде како ствари функционишу код нас. Наше искуство, са грешкама и успесима, може бити водич ка најбољем решењу – каже др Фернанда Фернандез Јанков.

На конференцији у Ректорату Универзитета у Београду учествовале су и федералне судије из Бразила, лично и онлајн, као чланови Удружења федералних судија Бразила, а представљао их је њихов потпредседник Алесандро Диаферија. У раду конференције учествовале су и судије и тужиоци из Србије, међу којима и представници нашег Уставног и Врховног суда, професори Правног факултета у Београду, чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, као и студенти и истраживачи из Института за упоредно право у Београду.

Љубав је довела у Србију

Kада су је питали како је започела своју сарадњу са научницима у Србији, професорка Фернанда Фернандез Јанков је одговорила: „То је дуга прича. Заљубила сам се.” Њен супруг, проф. др Мирко Јанков, српски специјалиста за офталмологију, докторирао је на Федералном универзитету у Сао Паулу у Бразилу.

У нашем браку било је места и за мој докторат и за докторат мог супруга, тако да је Србија моја земља, а Бразил је његова земља – каже проф. др Фернанда Фернандез Јанков. Она је и почасни члан Института за упоредно право у Београду, где јој је ментор био покојни др Јован Ћирић, дугогодишњи директор тог института.