Шта можемо и шта чинити?

Председник државе изашао је са одређеним мерама по којима ће Република Србија наступати у будућности када је у питању Косово и Метохија. Искрено, мени су две мере, а то је формирање посебног тужилаштва и суда које ће се бавити лицима која су чинила насиље према Србима, као и непризнавање аката и органа тзв. Косова, највише запале за око. Но, без обзира што су прилично конкретне мере изнете, повика према државном руководству је застрашујућа. У исти глас леви-либерали и анархисти, заједно са тзв. патриотама, оптужују државно руководство за издају Косова и Метохије. Да није смешно, било би тужно, но и то данас преживљавамо.

Елем, колико год се из петних жила трудили да оспоре предложене мере и уопште државну политику према Косову и Метохији, што је наравно њихово право, неки елементарни ред налаже да предложе шта би они урадили да су данас на Вучићевом месту. Јавност то никада није чула. Додуше, један мањи број екстрема, углавном кафанских патриота, предлаже војну акцију. Рецимо да је и мени та опција на срцу и да бих баш волео да то остваримо. Но, поставља се питање са чиме и јесмо ли способни да заратимо са НАТО пактом, пошто војске довољно немамо с обзиром на то да поново уводимо редовно служење војног рока, па макар и два и по месеца.

Са друге стране, зар је заиста неко толико нереалан и да не разуме да би у случају нашег покретања трупа НАТО, односно Кфор, аутоматски реаговао са циљем да спречи нашу војску да уђе на територију Косова и Метохије. Рат са НАТО био би нам реалност, а да ли бисмо ми могли да га издржимо мислим да је сулудо да о томе уопште и размишљамо. Такође, морамо да схватимо, сваки ратни сукоб би нам аутоматски угасио економију, јер би инвестиције отишле, али уједно би отишао и млад свет који жели своју будућност да гради тамо где нема сукоба. Лако је србовати у кафани, али када ти дође позив за мобилизацију, те „велике патриоте” прве би трчале да спасавају да им дете не буде мобилисано или би збрисали што пре негде ван земље. Част изузецима.

Да ли Србија сме себи да дозволи такав луксуз? Наравно да не сме, јер то је за нас самоубиство. Дакле, предложене мере су реалност и на њима морамо и можемо да истрајемо. Да ли ће се ситуација заоштравати, у то немојте сумње да имате. Србија по сваку цену рат мора да избегне и да мудрошћу дође до одређених остварења наших циљева на Косову и Метохији. Од огромне је важности да се мере спроводе, да сви виде да се Србија неће шалити и да они који чине насиље према Србима морају да буду суочени да ће када кроче на територију под нашом контролом бити ухапшени и процесуирани. Србија може да им значајно загорча живот, па и да улије страх сваком Албанцу на Косову и Метохији да постоји потенцијална опасност да буде ухапшен уколико имамо сазнања да је чинио насиље према Србима. Питање је да ли ће се уопште дрзнути да прелазе административну линију, што свакако озбиљно отежава живот свима њима.

Мере подстицаја према Србима да опстану и додатно издвајање средстава је одлична мера, али оно што се у будуће мора радити, то је на сваком кораку да се осети да је држава што присутнија на Косову и Метохији. Зато, браћо, памет у главу и мудрошћу да побеђујемо, а не кафанским патриотизмом.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа