Лоше је почело

У историји Црвене звезде није се догодило да изборну скупштину на којој је биран нови први човек великог клуба уместо свечане атмосфере, примерене значају тренутка и важности догађаја, обележе људи у црним униформама ангажовани као обезбеђење са упутством коме треба да дозволе приступ скупу, а коме не, боксери који спречавају улазак непожељнима, телефонски позиви некадашњим истакнутим играчима „црвено - белих” да не долазе и , како су многи медији објавили, циркуска атмосфера више примерена неком сеоском клубу него некадашњем прваку Европе. Уместо да на демократски начин изаберу новог председника, људи у Црвеној звезди само су показали да нису дорасли ни ситуацији, ни одговорности која је неопходна да би се у околностима какве су данас водио велики клуб. Епилог неславне скупштине је да је Ден Тана, некадашњи Добривоје Танасијевић, нови председник нашег најпопуларнијег клуба. На овој функцији наследио је плејаду фудбалских великана и уписаће своје име у историју. Изабран је на седници Скупштине која ће такође бити уписана у историју…

Уместо да то вече на нашем највећем стадиону буде најава прекретнице у раду клуба, раскид са временом које су обележили лоши резултати на домаћем и европском плану као никад у дугогодишњој историји, суочавање са тешком финансијском ситуацијом и најавом бољих дана, на крају и доказ да постоје здраве снаге и људи свесни велике одговорности, догодила се велика брука и срамота. А то се могло наслутити много раније, већ са најавом кандидатуре двојице претендената за највишу функцију у клубу и свему што се потом, током изборне „кампање” догађало.

Уместо да се мирно и без медијске халабуке припреме важни избори, били смо сведоци многобројних препуцавања, званих и незваних, позваних и непозваних, најављујући тако својеврсни обрачун две струје, обележен ружним речима и увредама.

И управо то се и догодило. Актуелна управа, која је организовала изборе, инсистирала је на својој варијанти не дозволивши другој страни да изађе за говорницу и изнесе своје предлоге. Надгласавање, вика, отимање микрофона, претње предузимањем „адекватних мера”, сцене су досад невиђење на оваквим скуповима у Црвеној звезди која је деценијама важила за стабилан колектив у коме је интерес клуба увек био испред сваког другог, личног или групног, свеједно.

Да ли, после свега што се догодило у четвртак увече, ико може да поверује да је овим избором завршена једна невесела етапа и да су превазиђене поделе које су и до сада биле један од главних узрока посртања некадашњег великана нашег спорта и, како многи воле да кажу, једне од „икона нације”. Да су овим створени предуслови за даљи нормалан рад и напредак нашег најуспешнијег клуба?

Тешко је у то поверовати док Црвена звезда има такозване финансијере који само позајмљују новац, што значи да финансирање клуба није стабилно, нити регулисано било каквим дугорочним уговорима, спонзорствима и сличним, уобичајеним аранжманима у мери у којој је то могуће, доступни јавности. Док од воље појединаца све зависи, у Црвеној звезди, јасно је то, мораће да се ради „како газда каже”. Да ли је то оно што се желело?

Уместо да стави тачку на један неуспешни период, сва је прилика да ће се главни проблеми тек отворити.