Гари живи крај Мораве

Параћин – Судбина шестомесечног пса Гарија, кога је његов власник Драшко Милисављевић (48) из Поточца код Параћина пре годину дана бацио с моста у Мораву, изазвала је бројне коментаре на сајту „Политике”. Предлози за начин кажњавања Драшка, против кога је Општинско јавно тужилаштво у Параћину подигло оптужни предлог за кривично дело убијања и мучења животиња, крећу се од бацања у Мораву да би се „расхладио од љутње” до вишегодишњег робијања и новчане казне од 2.000 евра.

Они други, пак, који првима замерају да су пpевише гледали америчке филмове, па би Драшка осудили на електричну столицу и 150 доживотних, сматрају да он то не би учинио када би имао новца да купи десет пари патика. Они подсећају и да још нико није реаговао на „клање по кућама” и да сви носимо обућу од животињске коже. Најсаркастичнији кажу да су се и хашки истражитељи заинтересовали да ли Гари уме да плива у Морави.

У жељи да читаоце „Политике” известимо о судбини овог пса, обрели смо се у Поточцуи пронашли Драшкову кућу. И, гле, чуда. На његовој тераси дочекао нас је Жућа. Обрадовасмо се да је то Драшко решио да се љубављу према њему искупи за бол и патњу коју је нанео Гарију. Али, комшије нам рекоше да то није његов, већ пас бескућник који већ неколико дана уточиште налази баш у Драшковом дому.

У том је из куће изашао Драшко. Када смо га упитали за Гарија, он је погнуте главе за „Политику” кратко одговорио:

– Оставите ме на миру. Неки новинари су потпуно променили смисао мојих речи.

На питање да ли је свестан да може добити затворску казну Драшко је за наш лист резигнирано рекао:

– Жао ми је што сам Гарија бацио у Мораву, али то не могу да исправим. Ако ме судија осуди на затворску казну, отићи ћу у затвор. Па и он је за људе.

У повратку свратисмо до шљункаре Србе Ранића испод чепурског моста, са којег је Гари завршио у хладној Морави. Ранићева супруга Милица каже да Гари није једини пас на њиховој шљункари.

– Највише има оних који су власницима нападали кокошке или чинили другу врсту штете. Јесам за хуман однос према животињама, али и не осуђујем Драшка. Некада човеку све дојади. Ето мени те луталице, које повремено и храним, на пример, скидају веш са жице. Тада полудим, али их не убијам – каже Милица Ранић.

Владан Раденковић из Параћина, кога смо такође затекли на шљункари, каже да Гарија виђа са осталим луталицама.

– Знам да је то Гари, јер сам га препознао по видео-клипу – изјавио је Раденковић.

Тражили смо Гарија до сумрака, јер сви тврде да је жив и сит, али га нисмо нашли.