„Дани европске баштине” на Вождовцу

Поводом манифестације „Дани европске баштине” чија је тема „Руте, мреже и везе”, Општина Вождовац припремила је богат бесплатан програм у коме ће подсетити суграђане на историјске догађаје, знамените личности, споменике културе и још много тога чиме се негује култура сећања. Окупљање суграђана за сваки програм је испред зграде Општине Вождовац у Устаничкој улици, а пријаве за програме неопходне су због ограниченог броја места и шаљу се на мејл [email protected].

Први програм „Мрежа света” почиње 20. септембра у 12 сати и обухвата обилазак Музеја књиге и путовања, као и Музеја српске књижевности „Адлигат” у коме се чува више од милион библиографских јединица, наших ретких и необичних, али и страних књига Библиотеке Лазић и Дома легата. Ту су и десетине хиљада разгледница, мапа и предмета, као и уметнички радови.

На радост љубитеља природе, у недељу у 12 сати планиран је излет на Авалу. Организатори подсећају да се веза између природе, историје, уметности и културе и преплитање утицаја различитих цивилизација и народа најбоље може сагледати на примеру авалског подручја. Крећући се стазама Келта, Римљана, српског средњовековног града Жрнова, путевима Турака, устаника, Аустроугара и Немаца, посетиоци ће имати прилику да обиђу место са ког је Змај од Авале позивао народ подавалских села на устанак. Обићи ће се споменик Васи Чарапићу, рад вајара Душана Николића, спомен-обележје страдалима у Великом рату, истовремено и ремек-дело вајара и архитекте Ивана Мештровића – Споменик незнаном јунаку, место несреће високе делегације Совјетског Савеза предвођене ослободиоцима Београда у Другом светком рату, маршалом Бирјузовом и генералом Ждановом – Споменик совјетским ратним ветеранима, рад вајара Јована Кратохвила. Посетиће се и црква брвнара посвећена Светом деспоту Стефану Лазаревићу, као и два пута грађени симбол модерног Београда – Авалски торањ.

Евоцирајући руте тешког страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, 20. септембра од 12 сати биће уприличен обилазак првог логора за Јевреје и Роме у Београду на Ауто-команди – логор Топовске шупе, затим ће се посетити највећи концентрациони логор у окупираној Србији – Бањички логор, као и највеће стратиште у Србији – Стрелиште Јајинци (данас Спомен-парк „Јајинци”).

Посета Установи културе „Бели Поток” у истоименом подавалском насељу биће осмишљена 21. септембра. Овде ће бити уприличена ликовна радионица и предавање „Наслеђе за најмлађе” на тему баштине Белог Потока. Едукативни програм намењен је деци основношколског узраста.

У Дому културе „Рипањ” у Ерчанској улици, 22. септембра у 17 сати одржаће се предавање о Милану Ђ. Милићевићу (1831–1908) који је рођен у Брђанима, засеоку Рипња. Био је књижевник, редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге. У периоду од 1896. до 1899. године био је председник Академије наука. Објавио је више од 100 књижевних наслова различите тематике, од којих је најзначајније дело Кнежевина Србија (1876) и додатак овом делу – Краљевина Србија (1884).