Африци ближи Пекинг од Ист Ривера

Текуће, 79. заседање Генералне скупштине УН (ГСУН) на Ист Риверу – прва реприза. Девети Сино-афрички самит (ФОЦАЦ) у Пекингу почетком септембра – премијера.

Тако би се, судећи по броју присутних шефова држава Африке, отприлике могло описати интересовање лидера Црног континента, за два глобална мегаскупа сличних кровних тема, организована овог месеца на два краја света. 

Према званичним најавама, овогодишња тема „Не остављајући никога иза себе: делујући заједно на унапређењу мира, одрживог развоја и људског достојанства за садашње и будуће генерације” извешће у финишу заседања ГС УН за говорницу све заједно 87 председника држава чланица Светске организације (од укупно 193).

Пре две седмице, у Пекингу се окупио 51 од 54 председника држава Африке да на позив кинеског лидера Си Ђинпинга дискутују на тему „Унапређење модернизације и заједничка будућност”.

Од чега је то нововековни „кинески магнет” за Африку?

„Кинеско партнерство с афричким континентом главни је стуб сарадње Југ–Југ. Предстојећи Самит будућности у Њујорку биће кључна прилика за обнову и реформе текућег глобалног поретка, утемељене на солидарности и правди. На том путу, УН пружа подршку снажном кинеско-афричком партнерству, ка нашем заједничком циљу мира, одрживог развоја и људских права на здравој планети”, поручио је у Пекингу Антонио Гутерес, генерални секретар УН, специјални гост на ФОЦАЦ.

Кина и Африка су на том путу ка „заједничком циљу мира” ове јесени – и пре текућих сеоба лидера на Ист Ривер – кренуле новим путем. Наиме, у свету у којем, према Гутересовим речима, „геополитичке напетости расту, а конфликти бесне”, Си Ђинпинг је званицама с континента на којем букти 35 оружаних сукоба, обећао софистицирано војно збијање редова у време, како је рекао, промена „какве се збивају једном у 100 година”.

Какав то свет слути Пекинг и где све – уочи прославе 75. годишњице Народне Републике Кине (1. октобра) – најављује да ће надаље чвршће везивати Африку за себе? И то баш у време кад се Запад и бројне „средње силе” с Оријента, из Азије и Латинске Америке жустро утркују за политичку наклоност, уносне послове и војне споне с Црним континентом.

Одговор делује неизвесно, али је Кина почетком септембра Африку, са којом негује „најбоље односе у историји”, колективно произвела у „стратешког партнера”, све у јеку силовитих настојања Пекинга да настави с искушавањима актуелног глобалног поретка утемељеног након Другог светског рата на Западу.

Другим речима, Кина је, уз сагласност Африке, и пре 79. заседања ГС УН, свету, а посебно својим такмацима, ставила на знање да цео један континент рачуна као свој „стратешки ослонац” у арени растућих глобалних геополитичких и бројних других конфронтација. Сијев аргумент у Пекингу имао је профил масовног загрљаја народа Африке и Кине пред остатком света.

„Кина и Африка чине трећину светске популације. Без наше модернизације неће бити глобалне модернизације. У наредне три године Кина ће радити с Африком на предузимању десет партнерских акција за модернизацију како би продубила сарадњу Кине и Африке и предводила модернизацију глобалног Југа”, најавио је Си Ђинпинг.

Визија „партнерске акције” Пекинга и Африке, на Сијевом списку на позицији број 10 – она о армијској обуци 6.000 припадника војног персонала афричких армија и 1.000 полицајаца са Црног континента, уз позив да 500 младих афричких официра посете Кину – изазива посебну пажњу ривала и посматрача.

„Од поновног повезивања с Африком почетком 21. века, Пекинг је све до сада студиозно избегавао ангажовање афричких држава у војним и безбедносним питањима, опрезан да се умеша у оно што се сматрало ’западном територијом’”, оцењује „Афрички аргумент” британског Краљевског Афричког друштва.

Одлучност Кине да крчи пут ка „уређеном мултиполарном свету” и „универзално корисној и инклузивној економској глобализацији”, о чему је Си детаљно говорио и 2017. на Светском економском форуму у Давосу, производи данас нове искораке, уз 140 милиона долара војне помоћи Африци у формату грантова.

„Кина и Африка требало би заједно да постану снажна сила. Једни уз друге стојимо раме уз раме да бисмо чврсто бранили наша легитимна права и интересе”, упозорио је Си Ђинпинг, уз најаву да ће „две стране” убудуће изводити „заједничке вежбе, обуку и патроле, радити на деминирању Африке, заједнички обезбеђивати пројекте”... Све то у време кад Запад увелико спекулише да Пекинг мерка локацију своје прве војне базе на Атлантику, негде између Екваторијалне Гвинеје, Габона и Мауританије.

У међувремену, које би се све афричке земље могле кандидовати за овај нови кинески програм „кадетске обуке”? Критеријум за тај одабир још није јавно најављен.

Било како било, у тренутку кад на Ист Риверу почиње најновија рунда дипломатске борбе „за унапређивање мира”, Кина је Африци недавно понудила нове формате стратешке сарадње. Време грандиозних и издашних грађевинарских залета замењују микрокалибриране понуде усавршавања афричких политичких кадрова за будуће моделе управљања, експериментални развој аграра, пројекти зелене енергије, синергије у мирнодопском развоју нуклеарних технологија, неговање војних кадрова за будућност...

„Африка цени солидарност Кине, која подржава свеукупни развој Црног континента и мисли као и ми о реформама глобалног поретка”, истиче јужноафрички председник Сирил Рамапоза.

Глобалног поретка у којем 79 година након Другог светског рата континент са 1,4 милијарде становника још нема стално место у Савету безбедности УН.