Данас је Мала Госпојина
Српска православна црква данас обележава Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину или Малу Богородицу. Овај празник посвећен Мајци Божијој уписан је у црквени календар црвеним словом и спада у ред највећих Црквених празника. Многе породице узимају га за крсну славу.
Богородица је рођена у Назарету од остарелих родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, првосвештеничког. Ана ју је родила као старица, по благослову Божијем.
На сајту СПЦ стоји наведено:
– Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађегаплода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
Народни обичаји
Мала Госпојина је и црквени и народни празник. Од њега су у нашој земљи почињале јесење свадбе, а у пољопривреди означавала је време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. Такође, у то време су приређиване и разне сточарске свечаности.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа, па се зато остављају за насад, јер ће пилићи излегнути у ове дане бити добре носиље.
Сабори и вашари
Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар. Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, од којих онај у Неготину има врло дугу традицију.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
