Српскa ће примењивати свој изборни закон

Од нашег сталног дописника
Бањалука ‒ Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће Изборни закон Републике Српске остати на снази и бити примењиван упркос недавној одлуци крњег Уставног суда БиХ да суспендује тај закон. „Изборни закон РС је уставан, ми поштујемо Уставни суд Српске и Устав РС, као и Устав БиХ”, истакао је Додик.

Председник Владе РС Радован Вишковић, у сличном тону, оцењује да одлука Уставног суда представља „отимање надлежности” и подсећа да Изборни закон РС регулише избор председника, потпредседника, посланика, начелника и одборника у РС, што су, како каже, питања која су у надлежности ентитета. Вишковић је подсетио да Српска не признаје одлуке Уставног суда БиХ.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да се Уставни суд БиХ већ годинама „обрачунава са Српском”, додавши да се то најбоље видело на примеру 9. јануара као Дана РС.

Последња одлука Уставног суда да стави ван снаге Изборни закон РС уз образложење да тај акт није у складу с одлукама институција БиХ, са којима ентитетски прописи треба да буду усклађени, нови је корак у додатном заоштравању политичких односа, али и правног стања у земљи, које се минулих година потпуно закомпликовало. Корени криза су слични, наиме Скупштина РС је овај закон донела због неслагања са наметањем Изборног закона БиХ од стране Кристијана Шмита, којим је немачки дипломата ојачао улогу Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ. Скупштина РС је с друге стране одговорила усвајајући закон којим је већу улогу у процесу спровођења избора за ниво ентитета дала Републичкој изборној комисији (РИК), уз образложење да то не бране прописи на нивоу БиХ, као ни Устав БиХ.

Све то одвија се у време када се против Додика води судски поступак због непоштовања Шмитових одлука. Додик је, наиме, потписао закон којим се одлуке Уставног суда и високог представника неће спроводити на територији Српске, иако је Шмит тај закон претходно суспендовао.

Гнев у Бањалуци због рада Уставног суда букти, не само због „антисрпских одлука у континуитету” већ и ради тога што тај суд у свом саставу већ неко време нема Срба, али пре свега зато што бошњачки политичари одбијају да спроведу дејтонску обавезу о доношењу закона о том суду – како би било омогућено да се уместо страних судија изаберу домаће. Закон се предлаже и како би се уредио начин рада Уставног суда БиХ, који тренутно мењањем правилника о раду сам одређује делокруг сопствених овлашћења.

Бес против понашања високог представника постоји зато што није именован у СБ УН и по процедури какву предвиђа „Дејтон”. Такво стање и замршени односи довели су до правне и политичке конфузије у којој нико од актера ‒ ни домаћи политичари ни међународни посредници ‒ не показују амбицију да покрену разговоре како би се ситуација разрешила, већ напротив, настављају с политиком „тук на утук”, у којој западни намесник више и не скрива да наступа с позиције моћи, док Скупштина РС доноси законска решења која по правилу поништава Уставни суд одлукама за које у Бањалуци тврде да неће бити спроведене.