„У истој кожи” – различитих боја

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, новембра – Комшинице Лин и Пем осећају се ванредно испуњеним, зато што су допринеле и промени личне сторије и америчке историје. Дељењем изборних летака и уписивањем нерегистрованих гласача, биле су у најактивнијем делу масе која је Бараку Обами помогла да постане први црнац који је изабран за шефа Беле куће.

Тако су и оне, белкиње, први пут биле у прилици да агитују за финалног представника друге расе и да славе његову победу. Радују се и чињеници да је такав исход показао да Америка може битно да се промени, бар кадровски, и да тако најзад за нешто добије подршку већине анкетираног човечанства.

Мало ко је веровао, иако су се многи надали, да је могућан изборни „преврат” у суперсили који ће истовремено да буде и по вољи спољних „навијача”. Тим пре – што су свет и најмоћнија нација већ више година у драматичном раскораку око судбинских недоумица као што су: рат или мир, договор или наметање решења у политичким споровима, приступ ублажавању климатских ломова изазваних необузданом експлоатацијом природе, модел друштвене расподеле, социјала, продубљене егзистенцијалне разлике, доступност здравствене заштите и образовања, домет најстроже судске казне, финансијски систем, расподела терета произашлог из претеривања и у глобализацији и у неуважавању њених неминовности…

Нема равнодушних

„Навијао сам да победи Џон Мекејн јер би то даље ослабило Америку, а ојачало свет”, разочаран је дошљак из једног од преосталих још неуређених делова Европе. Овдашњи познаници се надају, међутим, да ће боља Америка допринети и побољшању светских прилика.

Равнодушних, у сваком случају, нема. Нису такви чак ни они који сматрају да се ништа битно не мења брзо и чином персоналне, макар и спектакуларне, промене на било чијем, па и америчком, врху власти.

Чињеница је да се сада овде одступило од готово универзалног обичаја да чело државе припада представнику расне већине. Понегде се дешавало да у ванколонијалним околностима (на пример: својевремено у Индији – Сик и у Перуу – јапански имигрант, а у Ираку сада – Курд) председник буде припадник верске, расне или етничке мањине, али се сада, овде, први пут догодило да у друштву са убедљивом белачком већином (близу 70 одсто) новоизабрани председник постане члан дуго подјармљиване и занемариване, црначке, расе (регистрованих 13 процената).

Нема много логике, рећи ће неки, да на челу већине буде представник мањине. Али, постоје и друга мерила: Обама се испоставио као убедљиво најприхватљивији кандидат.

С харвардском дипломом доктора права, харизматичан и вешт комуникатор, просто је збрисао двоје претходних фаворита – у Демократској партији бившу „прву даму”, њујоршку сенаторку, Хилари Клинтон, а у „великом финалу” и републиканског ветерана Вијетнамског рата Џона Мекејна. Обоје поражених „гиганата” су, посредством штабова, играли и на „расну карту”. Сугерисали су да Обама рачуна сувише на хомогенизацију црнаца и на подршку белачке елите која би и да савест растерети прошлости у којој су им преци држали црнце као робове.

Нешто од тога се испоставило тачним: добио је чак 95 одсто гласова црнаца (који су, у целини, чинили 13 одсто бирачког тела) док је међу белцима изгубио са, према анкети Си-Ен-Ена, са 43:55 одсто. И један и други резултат су високо рангирани: први је рекордан, а потоњи је трећи по успешности међу председничким кандидатима Демократске партије, од којих нико после Линдона Џонсона (1964. године) није освојио већину гласова белаца, а најближи јој је био Џим Картер 1976. са 47 одсто те подршке.

Обама је, уједно, успешно пребродио и овдашњу прилично јаку етнорасну баријеру. Упркос најавама да Латиноси „неће гласати за црнца”, освојио је две трећине њихових гласова.

Тек таквом „тробојком”, а не једнобојном превагом, он је успео. Издејствовао је, у међувремену, досад незапамћену мобилизацију кампањског новца (650 милиона долара) и људи, међу којима убедљиву већину младих (66 одсто). „Расни моменат” подлегао је значају модернијих феномена, пре свега – ефеката текуће финансијске кризе (при чему је Обама показао више смисла за равномернији распоред терета и за буђење нада у битне промене) и примене Интернета и мобилних телефона, од којих је направио досад незабележено моћну мрежу политичког и „акцијаштва” (колективизације деловања) и „акционарства” (милиона давалаца, често минималних, прилога). „Обаманија”, како је назван „нови покрет”, остварила је циљ, али нема доказа да се ствара „Обамерика” – земља која ће, као он (син кенијског имигранта и белкиње из Канзаса) постати оличење максималне ефикасности и безболности расне мешавине. Предрасуде су још јаке. Црнци и даље чине већи проценат сиромашних, мање образованих, здравствено неосигураних. Још постоје локације на којима су „други” прилично непожељни, или где се подозрење огледа у прилично јаким концентрацијама „истих”, каквим се виде југоисточни, већином црначки, и северозападни, махом белачки делови Вашингтона и наслоњених му насеља…

Није на делу, дакле, расна револуција него – еволуција. Обамин узлет је врх степеница које су пре њега корак по корак освајали припадници његове расе – пионир модерне борбе против дискриминације и нобеловац Мартин Лутер Кинг, добитница Нобелове награде за књижевност Тони Морисон, телевизијска комуникаторка Опра Винфри, бизнисмен милијардер Роберт Џонсон, филмски ствараоци од Сиднија Поатјеа до Дензела Вошингтона, музичари попут Луиса Армстронга и Арете Френклин, спортисти од Џесија Овенса до Мајкла Џордана и Тајгера Вудса, садашњи и претходни шеф дипломатије – Кондолиза Рајс и Колин Пауел…

Расистичка упозорења

Само малобројни су Обамин успон пропратили изразито расистичким порукама. Међу њима је и бивши лидер злогласног Кју-клукс-клана Дејвид Дјук који је још у јуну објавио напис под насловом „Обама добио демо(кратску) номинацију: црни барјак над белом Америком”. Његов истомишљеник адвокат Ричард Барет отишао је даље и предвиђа да ће црнац председник представљати повод за „белачку револуцију”, при чему у скинхедсима види „ослободилачку снагу” какву су представљали овдашњи првоборци за независност (од британске круне).

Широм Америке постоје групе које проповедају расну мржњу, с неких 2000.000 припадника – рачуна специјализована организација Саутерн поверти ло сентер. Члан њеног руководства Марк Полок је Асошијетед пресу изјавио да планове таквих екстремиста, међу којима је и предвиђање међурасног рата, сматра „пуком фантазијом”.

Поменуто истраживање јавног мњења показује изнијансиран доживљај – стварности. Више од четири петине испитаника црнаца мишљења је да дискриминација остаје „озбиљан проблем”, а с њима се слаже 49 одсто анкетираних белаца.

Већа разлика је регистрована у одговорима на друга питања о Обаминој победи. Остварио се сан – рекао је 71 проценат црнаца, један одсто више од белаца који су казали да то не сматрају остварењем сна.

Али, укупно гледано чак 77 одсто испитаника је оценило Обамин тријумф као значајан знак „нове ере” у међурасним односима (34 процента) или „извесних побољшања” (43) у њима. Само 14 одсто је рекло да „неће бити стварног побољшања”, а још мање, девет процената, да ће се „ситуација погоршати”.

Многи мисле, међутим, да је тајна Обаминог успеха у „суперорганизованости” којом је надвисио, довољно бар за изборну победу, расне искључивости. Показао је, како каже специјалиста са Вашингтонског универзитета Мајкл Хани, да обични грађани могу да постигну изванредне резултате кад раде обједињено. Том удруживању је, чини се, битно допринео осећај да су, у овим кризним временима, сви – „у истој кожи”, без обзира на њену различиту боју.

-----------------------------------------------------------

Подстицај преиспитивањима

Изборна победа Обаме унапредиће положај црнаца у компанијама које се поводе за курсом власти, изјавио је један овдашњи аналитичар бизниса. Газде ће наћи за потребно, каже, да у руководство инсталирају бар неколицину припадника те расе.

Конзервативистички „Волстрит џорнал” очекује и промене у понашању црнаца. Па прецизира да то, уз остало, значи да „почну да више цене школовање него робијање”.

Новоизабрани председник личним примером показује да се и највиши циљеви могу остварити прегнућем, а не јадиковкама, и то би могла да буде једна од битних последица његовог успона – процењују поједини социолози. Други кажу да је његов реформаторски курс испољио предност над протестним акцијама других црначких лидера.

Овако или онако, усталасао је јавно мњење. Бар да преиспита досадашње методе и редослед потеза.

У међувремену му је поскочио рејтинг. Позитивно мишљење о њему је дало три четвртине испитаника у анкети Си-Ен-Ена, чији организатор наводи да је Обама тако постао „најпопуларнији изабрани председник у последњој четвртини века”.

-----------------------------------------------------------

Изазови плурализма

Обама је победио добрим делом захваљујући мањинама и њихови прваци очекују да се то одрази одговарајућом заступљеношћу у врховима његове будуће администрације. С тим рачунају, извештава се, и црнци и Латиноси (имигранти из Латинске Америке) и Азијати…

Претпоставља се да ће он настојати да, уз критеријум квалификованости, задовољи и очекивања мањинаца и већинаца. Неће му бити лако ни у том, једном од многих, очекиваних – уравнотежавања.

-----------------------------------------------------------

„Мешанац”

Намеравамо да с нама у Белу кућу доведемо пса који ће бити – мешанац као што сам ја, најавио је шаљиво Обама (син белкиње и црнца) у одговору на недавно питање новинара. Расно мешовити бракови су, подсетио је на Ем-Ес-Ен-Би-Сију професор историје из Охаја Рене Романо, често доживљавани као „срамота”. Године 1961, када је Обама рођен, у 30 од 50 овдашњих савезних држава још је било забрањено, додаје, склапање бракова припадника различитих раса, а „њихов пород је био дискриминисан и међу белцима и међу црнцима”.

-----------------------------------------------------------

Споро, а ипак достижно:

(/slika2)Црнци су право гласа добили већ у америчком Уставу донетом пре 221 годину, али је тада њи­хов глас имао вредност три петине гласа белаца. Тај разломак је укинут четрнаестим амандманом 1.868. Примењиване су, међутим, дуго мере, нарочито на југу, које су отежавале упис црнаца у бирачке спискове. Такве баријере су укинуте Националним актом о бирачком праву 1965, али су местимично остале у виду „немара”. Ствари су ишле споро, а ипак достижно: у трци ка Белој кући победио је црнац.

-----------------------------------------------------------

Краћи век

Црнци мушкарци средњих година (45–54) умиру два пута чешће него белци у САД, саопштио је недавно доктор и адмирал Дејвид Сечер, бивши помоћник министра здравља. Међу разлозима за њихов краћи век, навео је – ниже приходе и отежан приступ медицинској нези.

Уклањањем поменуте разлике могло би да се спречи 83.570 прераних смрти годишње, објавио је недавно Сечер.

-----------------------------------------------------------

(/slika3)Сенаторско место

Ко ће из Илиноиса наследити Обаму у Сенату, што је функција коју напушта јер постаје шеф државе?

На то питање треба да одговори, сходно правилима, илиноиски гувернер српског порекла Род Благојевић.

Медији сугеришу да би за преостале две године мандата могао да опет буде постављен један црнац.

Обама је био једини припадник те расе у Сенату…

-----------------------------------------------------------

Акценти из Европе

Амерички медији известили су да је свет највећим делом усхићен овдашњим избором Барака Обаме за председника и да је при томе нарочито истицана околност да ће бити први црнац на челу Беле куће. Посебну пажњу посветили су реаговањима из Европе, махом позитивним, као и њеним преиспитивања у стилу – да ли бисмо и ми могли да изведемо такав преокрет? „Вашингтон пост” је, међутим, направио и сажети преглед изузетака од европског одушевљења. Уз остало је апострофирао – „аустријског телевизијског новинара који је рекао да му се не свиђа што ће западни свет водити црнац” и пољског посланика који је резултат америчких избора окарактерисао као „крај цивилизације белог човека”.

Превладавало је другачије акцентирање. Махом је указивано да се Обаминим избором „Америка вратила у свет” и „поправила свој, прилично посрнули, међународни имиџ”.