Мој син пије лекове, али не може да спава

Небојша Димитријевић, отац дечака Д. Ј., који је тешко повређен у прошлогодишњем масакру у ОШ „Владислав Рибникар”, рекао је јуче пред београдским Вишим судом да му је син казао да је Коста К., дечак који је пуцао, имао „црвене очи као ђаво”. Сведочећи у парничном поступку по тужби коју су он и његова супруга као законски заступници малолетног оштећеног поднели против родитеља дечака који је починио масакр, Димитријевић је казао и да је његов син морао да прескаче своје крваве и рањене другаре како би преживео.

Говорећи хронолошки о најтежем дану у животу, отац повређеног дечака је казао да га је син тог 3. маја прошле године позвао мобилним телефоном око 8.45 и рекао му да је рањен.

– Рекао ми је „тата, ја сам повређен, дођи по мене”. Када сам стигао у школу, почео сам да се распитујем где ми је дете. У школи га није било, па сам отишао у Клинички центар, а потом у Тиршову. Тамо сам га нашао. Био је жив. Био је у соби са пријатељем, али тада нисам разговарао са њим јер су полицијски инспектори били око њега. Помислио сам да је једино важно да је жив – испричао је за судском говорницом Димитријевић.

Казао је да је дечак имао прострелну рану на бутини, појашњавајући да је она била дубока и да је споро зарастала. Додао је да је повређеног дечака један метак погодио, а један промашио.

– Рекао ми је да су док је трајала пуцњава, две девојчице кренуле за њим и да их је он повукао како не би биле стрељане – испричао је Димитријевић.

Од трагичног догађаја у ОШ „Владислав Рибникар”, Д. Ј. је, како је рекао његов отац, у лошем психичком стању.

– Дуго није хтео да разговара са нама. Реч није желео да прозбори са другарима. Некад му извлачимо речи да бисмо нешто сазнали. Има болове у бутини и око ране. Од почетка иде на групне и индивидуалне терапије. Пије лекове за спавање, али не спава. Када чује неки шум или петарду, тотално се избезуми. Јако је тешко гледати такво дете – сведочио је отац, готово плачући.

Његова супруга Будимка Димитријевић, иначе учитељица у школи, казала је да је у тренутку пуцњаве била у школи, да ју је чула, али да је мислила да се нешто слави. Навела је да је убрзо након пуцњаве у учионицу ушао њен колега и успаничено викао: „Излазите, пуца се у школи.”

– Изашла сам у двориште и тамо затекла сина који ми је рекао да је рањен. Тражила сам старијег сина који је, такође, био у школи. У једном тренутку ме је позвао и рекао да је све у реду и да је он закључан у сали за физичко – испричала је мајка рањеног дечака.

Судија је наложила да вештачење дечака обаве ортопед-трауматолог и неуропсихијатар. Наставак суђења заказан је за 13. децембар.