Више кредита, упркос кризи

Сосијете женерал банка, упркос најавама да ће глобална криза смањити обим кредит у 2009, планира у Србији кредитни раст од најмање 35 одсто у односу на рекорде из ове године. Тиме банка која једина на нашем тржишту нуди грађанима стамбене кредите уз фиксну камату, како каже председник њеног извршног одбора Антоан Тисен, подржава економски развој Србије, пратећи пројекте предузећа.

У октобру су пале цене акција на светском тржишту, укључујући и акције Сосијете женерала. Како је објављивање резултата пословања утицало на вредност акција Сосијете женерала?

Цена акција Сосијете женерала пала је 29. октобра на најнижи ниво од 28 евра. Резултати за трећи квартал објављени су рано ујутру 3. новембра, а већ 6. новембра цена наших акција достигла је 48 евра. Овај скок је у доброј мери последица објављивања финансијских резултата Сосијете женерала.

Међутим, и после тог скока, цене наших акција опет су мало пале, заједно са општим падом вредности акција на светским берзама. Али, не мислим да је ова чињеница од пресудног значаја, јер само варијације цена акција на дуги рок утичу на основе пословања. А наши последњи резултати показују да ће цене наших акција поново да расту.

Сосијете женерал банка је у трећем кварталу забележила пад профита од 84 одсто. Како то коментаришете?

Резултати Сосијете женерала су солидни, упркос финансијској кризи. У првих девет месеци банка је остварилаприход од 16,4 милијарде евра и нето од 1,9 милиона евра. У трећем кварталу, нето приход је износио 183 милиона евра, што је пад од 83 одсто у односу на исти период 2007. Овај резултат се може објаснити ванредним ставкама, као ефекат краха банке „Леман брадерс” и додатним резервисањима због кризе на америчком тржишту. Мимо тих утицаја, приход је порастао за 10 одсто у односу на трећи квартал 2007. Нето приход у пословању са становништвом виши је 9,7 одсто, а за међународно 49,4 одсто.

Да ли ће, због пад профита, Сосијете женерал повући средстава из Србије?

Напротив. Сосијете група има веома амбициозне планове за цео регион, а посебно за Србију. Имамо подршку наше централе за финансирање.

У ком обиму је банка кредитирала грађане и предузећа?

У првих девет месеци кредитни портфељ је повећан за 45 одсто у просеку у односу на исти период лане. Привреди је одобрено 66 одсто више кредита него прошле године, а стамбених 64 одсто.

Код којих кредита се може очекивати повећање камата?

Једна од последица кризе је и мањак ликвидности на интернационалном тржишту и међусобног поверења. Самим тим расту марже ликвидности и ризика које се додају на референтне каматне стопе типа еурибора или либора, тако да укупна улазна цена извора финансирања такође расте. С друге стране, чисто динарски кредити су базирани на двонедељној репо-стопи НБС, која је у последње две недеље порасла за два одсто. За сада Сосијетегрупа није мењала марже код камата на кредите, а поготово неће мењати услове за већ одобрене. Наши клијенти имају погодности стамбених кредита са фиксном каматом, јединствене на тржишту.

Како ће се кретати камате у Србији због скупљених извора?

Не коментаришемо политику конкуренције. Што се нас тиче, ако нови трошкови извора финансирања наметну потребу за променом камата на кредите, до тога ће доћи само ради покривања тих трошкова. Остали елементи који чине камату неће се мењати. Сосијете женерал банка је увек водила и води одговорну и фер политику према клијентима.

Може ли се Србија ослонити на домаће депозите, будући да се очекује смањење извора финансирања на светском тржишту?

Делимично, јер треба имати у виду рочност. Депозити привреде су значајан извор ликвидности, нажалост и врло краткорочан,  док су депозити становништва, нарочито девизна штедња, дугорочнији. Међутим, последњих недеља смо се уверили да су они прилично нестабилни у условима финансијске кризе. То је и разумљиво. Нарочито у Србији, после трауматичних искустава. Стога озбиљна и поуздана банка не би смела да заснива кредитни портфељ претежно на депозитима клијената, али ни на међубанкарским позајмицама. Само избалансирана структура извора – у којој значајну улогу играју јака капитална база, субординирани кредити и дугорочни зајмови, па тек депозити клијената и краткорочне међубанкарске позајмице – гарантује стабилност банке, што је случај Сосијете женерала у Србији.

Како ће се високе камате на штедњу одразити на кредитирање?

Када видим да банке дају осам одсто, па и више од тога, ја се зачудим. Јер, уколико се на то додају трошкови обавезне резерве и осигурања депозита, ризика и оперативни издаци, утолико се, у најбољем случају, долази до камате на позајмице од 16 одсто. У Недељи штедње нисмо прешли границу од шест одсто. Поједини клијенти су резигнирано повукли депозите, али је највећи део њих препознао наше вредности и схватио поруку – поштујемо наше клијенте и када се старамо о сигурности њиховог новца и када им новац позајмљујемо.