Слова и речи као препрека

Потешкоће у писању и читању, дислексија и дисграфија, проблем су десет одсто популације широм света. Многи родитељи неретко губе стрпљење читајући и пишући са својим дететом, сматрајући да је дете лењо или још незрело и разиграно. Међутим, у великом порасту је број деце са артикулационим сметњама, које ако се на време не третирају, а могу за последицу имати дислексију и дисграфију.

Недавно су стручњаци Унион хелт центра, који се бави развојним поремећајима код деце, приликом тестирања ученика првих и других разреда, само у једној београдској основној школи дијагностификовали око 25 одсто деце с различитим типовима тешкоћа у читању и писању, проблемима у артикулацији, али и тешкоћама у усвајању језика .

Данијела Хелц, логопед и психолог Унион хелт терапијског центра, каже да је због тога веома важно на време третирати артикулационе проблеме пре поласка у школу.

– Треба нагласити да врло интелигентна деца успевају у првим разредима доста често и дуго да прикривају своје проблеме у читању и писању, тако да се праве тешкоће јављају тек касније, у петом или шестом разреду и то посебно у писању у коме има много правописних и граматичких грешака. Дислексија је једна од неколико специфичних сметњи у учењу, потешкоћа која је везана за читање и писање. Није болест и не лечи се у дословном смислу те речи, али је неопходна помоћ логопеда. Она се јавља и код надарене, креативне и успешне деце, а и није резултат смањене интелигенције или проблема понашања и мотивације – објашњава Данијела Хелц, која је у Америци специјализирала и психолошку неурологију.

Према њеним речима, симптоми дислексије и дисграфије су тешкоће при читању и писању (словкање, неповезивање речи, изостављање слова, замена слова или слогова, неуредан рукопис, тешко проналажење примереног значења речи и отежано разумевање текста).

– Одлике дислексије и дисграфије су такође и отежано изражавање мисли у писаном облику, забуне у оријентацији „горе-доле” или „лево-десно”, непрецизно и погрешно понављање онога што се чује, проблеми у математици с низовима бројева или редоследом математичких операција, проблем у оријентацији „јуче-данас-сутра”... – објашњава Хелцова.

Према њеним речима, на појаву тешкоћа у читању и писању утичу разни органски, психички и социјални чиниоци, као и успорено сазревање детета.

– Док је нормално развијено дете способно да овлада процесом рашчлањивања целине на саставне делове (реченице у речи, речи у гласове) за отприлике шест до седам дана, а средње развијено дете за три до четири месеца, детету с тешкоћама у читању и писању потребне су једна до две године. Код детета с дислексијом можемо приметити језичну слабост, због које ће оно, касније, имати проблема са синтаксом, семантиком и тешко ће моћи да исприча неку причу. Такође, код неке деце присутни су проблеми при рашчлањавању речи на слогове и гласове, а важан чинилац за стицање вештине писања и читања је и спајање гласова и слогова у речи – додаје Хелц.

Већ се у предшколском узрасту, истиче она, може предвидети да ли би дете могло имати потешкоћа у читању и писању, тј. показује ли склоност дислексичним и дисграфичним потешкоћама и то кроз испитивање гласовне и слоговне анализе и синтезе.

– Неперципирањем иницијалног и финалног глас у речима, тј. ако дете не успе да разазна глас од слога и не може да споји одређене гласове у реч, могуће је предвидети потешкоће типа дислексије и дисграфије врло рано, већ у првим разредима основне школе. Тада се јављају грешке у читању и писању типа: омисија (испуштања) гласова, тј. слова, супституција (замена), адиција (уметања) и метатезе (извртања – карактеристична за читање напамет, типична за брзо читање без разумевања) – додаје Хелцова.

Према њеним речима, важно је да родитељи знају да не смеју дете да прогласе лењим ако избегава читање и писање, као и да не захтевају да чита наглас пред групом

– Никако не треба дете упоређивати с другом децом у разреду, нити га критиковати због неуредног рукописа. Треба га охрабрите да ради полако, ако му је лакше и отворено разговарати о стварима које му не иду за руком. Похвалите дете за све што му иде добро, сарађујте с учитељима и објасните им с којим и каквим се тешкоћама дете сусреће. Никако не развијати осећање кривице ни код себе нити код детета јер се тако уништава његово самопоуздање и смањује се могућност напретка. Подстичите га у другим активностима у којима је креативан и маштовит, јавите се логопеду ради тачног дијагностиковања и потребног укључивања детета у третман с вежбама читања и писања. Такође, реците детету да су и многе познате особе, нпр. Том Круз, Ханс Кристијан Андерсен, Черчил, Леонардо да Вичи имале дислексију – саветује Данијела Хелц.