Сузе среће бившег роба Србе

Козји Дол код Трговишта – Поводом „Дана толеранције и разумевања” браћи Срби и Новици С. из Козјег Дола код Трговишта, на југу Србије, који су, како смо већ писали, више од 20 година живели животом робова, читаоци „Политике” из читавог света упутили су ових дана помоћ која, како за наш лист каже млађани Срба, пред зиму значи много. Дирнут овим изузетним хуманим гестом наш домаћин, којег смо затекли како припрема дрва за огрев, није крио сузе.

– Да будем искрен, мислио сам да, због свега што сам током робовског рада и мука након моје продаје и препродаје преживео, никада нећу моћи да заплачем. Дирнула ме је искрена топлина, срдачност, дарежљивост и хуманост читалаца „Политике” који су нам уз упућену помоћ у писмима послали мајчинске и топле људске речи, које сам имао прилике да чујем од само моје мајке Олге, а посебно пред последњи дан њеног живота док сам је гледао како заувек одлази од мене и брата – вели Срба и додаје да он и брат Новица живе нови живот у старој школској згради у Козјем Долу код , без глади, батина, страха, пристојно обучени и прихваћени од друштва као људи.

Попут Србе слично казује и Новица који, као старији брат, мора да води рачуна о новом домаћинству које су формирали у једној учионици старе основне школе у Козјем Долу коју су им добри људи из Трговишта доделили као привремено уточиште. Уз читаоце „Политике” Марије, Наде, Радмиле, Олге, Мире из Београда, Вере, Наде, Анђелке, Слободанке, Драгане и Мире из Новог Сада, Љиљане и Анице из Пожаревца, Јагоде и Јасмине из Суботице, Владимира, Обрада, Јована и Миодрага из Подгорице, Невене и Марије из Суботице, Драге и Милутина из Београда и многих који су желели да остану анонимни, велику помоћ пружио је и овдашњи Центар за социјални рад, али и многи житељи Трговишта и околине.

Захваљујући читаоцима „Политике” Срба је оформио фарму од преко двадесет кокошака, а ускоро ће се у оквиру окућнице наћи и друга живина и животиње.

Љубинка Буба Миловановић из врањске „Животне помоћи” каже да увелико ради да се браћи уз обућу, одећу и храну обезбеди и сигуран кров над главом.

Срба и Новица С. су од 1984. године, па све донедавно живели животом робова јер су од стране више лица држављана Македоније, најпре као деца од три и пет година, а онда и као одрасли људи, врбовани, продавани, а затим радно експлоатисани (приморавани на рад), у свим временским условима, без адекватне одеће, незаштићени и без икакве надокнаде. Обојици је ограничавана слобода кретања, људска права и достојанство. Константно су излагани психичком насиљу, понижавању, мучењу, страху, претњама, уценама, нељудском поступању и кажњавању, живећи у изузетно тешким и нехигијенским условима, без права на комуникацију с другима, изоловани од породице, али и један од другог. Држани су у помоћним објектима, у веома суровим и нехуманим условима, због чега су проистекле последице у њиховом социјалном развоју, менталном и физичком здрављу.

Новица и Срба су се сами избавили ропства и докопали слободе у којој им у родном Козјем Долу код Трговишта, уз толеранцију и разумевање, хумани људи, међу којима су и читаоци „Политике”, помажу да живе као сви људи на свету. Некадашњи робови као слободни људи сада живе нови живот у свом родном месту