Упориште у народном умовању

У Удружењу књижевника Србије представљене су две књиге др Зорице Арсић Мандарић „Нахоче свемира”, збирка објављена пре годину дана и  „Преслагач звезда”, књига тек изашла из штампе, са поднасловом „После читања из људи”. Прва жена проглашена бардом књижевности на трибини УКС „Записано у вечности”, ауторка 47 књига песама и есеја, рекла је о поруци нове збирке:

„Пишем из људи, читајући их. О наравима, о самопреиспитивању, али и томе како се ми догађамо у свету и како у свом окружењу. Писац може сва питања да постави, само не сме да ћути.”

Аналитичари стваралаштва Зорице Арсић Мандарић запажају да она у свом стиховању налази упориште у народном умовању, што би могло да се тумачи као експлицитно опонирање свима који живе у уверењу да од њих почиње историја људског рода, подсетио је рецензент Видак Масловарић. Он је за пример навео њене стихове „Што не смеш одмах, остави за сутра, а што проћи мораш, пусти да преноћи” тврдећи да упућују на неминовност тражења решења која би мењала „апокалиптичне науме”.

„Њени стихови ’мени која не умем да пуцам, а мрзим пиштоље, скалпелом се служим да лечим’ би могли да се читају као опорука да је болести савременика могуће лечити без сукобљавања до потпуног поништења”, рекао је рецензент.

Стихове песникиње читали су глумац Милан Михаиловић Цаци и песник Мајо Даниловић. Представљање је сама завршила последњим стихом из збирке:„Дајте ми време да стишам ово врење из понора”.

Зорица Арсић Мандарић добитник је многих награда за шест деценија књижевног, а паралелно и ликовног стваралаштва. Доктор је медицинских наука и специјалиста оториноларингологије.