Заборављене шпијунке Велике Британије

Др Клер Хабард-Хол, ауторка предстојеће књиге “Њена тајна служба: Заборављене жене британске обавештајне службе”, открила је доказе који сугеришу да је Кетлин Петигру, највиши секретар МИ6, била инспирација Ијану Флемингу, британском писцу и новинару, творцу серије романа о Џејмсу Бонду. за лик Манипени. У својој књизи, она настоји да осветли непризнате доприносе шпијунки које су радиле за МИ6 почетком 20. века и утврди њихово место у историји.

Кетлин Петигру

Највиши секретар МИ6 служила је под пет шефова. Тамо је упознала аутора Иана Флеминга, који је у свом првом нацрту за “Casino Royaле” назвао госпођицу Манипени госпођицом Пети Петавал. Мало се зна о послу који је радила и улози коју је имала у неким од највећих шпијунских операција у британској историји. Ипак, зна се да је имала много више моћи и ауторитета у својој улози од измишљене госпођице Манипени.

„То што се сматрала скромном женом, секретарицом, била је савршена камуфлажа. Урадила је много више. Она је била можда једина особа у Вајтхолу која је знала сваку тајну. Што се тиче тајни државе, све би прошле њен сто”, рекла је др Хабард-Хол, пренео Гардијан.

Она је успела да уђе у траг тридесетседмогодишњој каријери Петигруове тако што је открила да је, из безбедносних разлога, Петигруова укуцала своје иницијале у горњи леви угао тајних докумената које је написала, а од којих је са неких скинута тајност и пуштени су у Националну архиву. Они откривају да је започела своју каријеру у специјалној грани током Првог светског рата, учествујући на полицијским испитивањима тајних немачких шпијуна, укључујући Мату Хари, злогласну „фаталну жену која је одвела мушкарце у кревет да би сазнала њихове тајне и на крају је ухваћена и погубљена стрељањем”.

До сада се мало знало о Петигруовој, кћерки трговца рођеној у Бермондзију, на југоистоку Лондона, 1898. Никада се није удавала нити имала децу. Након што је отишла у пензију, млађи рођак ју је у шали питао да ли је била као госпођица Манипени, на шта му је одговорила: „Била сам госпођица Манипени. Али са више моћи.”

Агнес Блејк и Винифред Вини Спинк

Друге жене чији је историјски допринос британској обавештајној служби откривен у књизи су Агнес Блејк, која се придружила МИ6 као њен први женски агент 1909, и Винифред Вини Спинк, прва жена агент послата у Русију која је била сведок бољшевичке револуције 1917.

Блејкова је течно говорила немачки и често путовала у Немачку. Запослена је два месеца након формирања Бироа тајне службе, уочи Првог светског рата. Њен зет је био немачки аристократа са везама са Кајзером и од ње је затражено да достави бироу детаљне процене немачких војних официра које је срела и да „проследи неке ране информације, попут система раног упозорења, ако Немачка буде размишљајући о инвазији на Британију или објави рата”. Њени живи рођаци нису имали појма да је она прва жена која је шпијунирала за МИ6, све док др Хабард-Хол није ступила у контакт са њима.

Спинкова, сифражеткиња која је течно говорила француски, немачки и руски, послата је у Русију 1916. уз исту плату као и њене мушке колеге: 360 фунти годишње. Др Хабард-Хол је контактирала њену преживелу породицу и открила дневник који је водила о свом времену у станици Британске обавештајне мисије у Петрограду.

„Направила је неколико белешки о Григорију Распутину, посебно о кафићима у које је посећивао и његовој кућној адреси. Затим се помиње – заиста ван карактера – да се оне ноћи када је убијен, она провозала градом у колима Мисије”, наводи ауторка, преноси Гардијан.

Она мисли да је радост Спинкове дала британским обавештајцима алиби, ако цар касније посумња да су британски агенти на неки начин умешани.

„Веома је згодно, с обзиром на време, имати некога да се вози по Петрограду у аутомобилу Британске обавештајне мисије тачно у ноћи када је Распутин убијен”, наводи др Хабард-Хол.