Ребаланс за бржи развој земље

Наставак и убрзање раста, то је кључ овог ребаланса, јер што је већи бруто друштвени производ, то је више новца за све, па и за повећање плата и пензија. Циљ нам је да до 2027. године просечна плата буде 1.400 евра, а просечна пензија 650 евра, рекао је јуче министар финансија Синиша Мали, представљајући у Скупштини Србије измене Закона о буџету за ову годину. Ребаланс се, навео је, ради због већих прихода од 132,5 милијарди динара који ће бити усмерени ка више области, међу којима је пољопривреда. Посланици владајуће коалиције најавили су подршку ребалансу, а опозиционари критикују новац намењен Експу и набавци „рафала”, тврдећи да је то „бацање пара кроз прозор”.

Образлажући предложена решења, Мали је рекао да Србија данас има други највећи раст БДП-а у Европи у првој половини години од 4,3 одсто раста и додао да ребаланс произлази из тренутног стања наше привреде и да је дефинисан циљевима из програма Србија 2027. Истакао је: „За остварење тог програма по којем не само да треба уложити додатан новац у инфраструктуру по целој Србији, у 323 пројекта који треба да подигну квалитет инфраструктуре у нашој земљи, већ нам је то циљ који треба да доведе до тога да нам просечна зарада у Србији на крају 2027. године буде 1.400 евра, просечна пензија 650 евра и минимална зарада 650 евра.”

Министар финансија је истакао: „До краја године очекујем стопу раста од 3,7 или 3,8, одсто. Дакле, и даље ћемо бити међу топ две или три економије у Европи. То је важно, јер што брже и више растемо, то је већа основа за подизање плата, пензија, минималне зараде и даљих инвестиција и у пољопривреду, културу, екологију, здравство и све оно што је, на крају крајева, и део овог ребаланса буџета.” Подсетио је да је договорено подизање минималне зараде од 1. јануара за 13,7 одсто – „биће 457 евра.” Навео је да је, према последњем податку, из јуна ове године, просечна плата била 818 евра, а да се очекује да до краја године буде 920 или 922 евра.

Казао је да се иде с додатним повећањем пензија месец дана раније, од 1. децембра, чиме је испуњена молба председника републике. Истакао је: „У ребалансу идемо са додатним улагањима за пољопривреду – 18 милијарди динара, а у здравство 28,7 милијарди, од чега највећи део иде за лечење ретких болести и лечење деце у иностранству. За просвету додатно 12 милијарди динара, за науку две милијарде динара, за културу, за војску 48,6 милијарде динара. Оно што ми је посебно важно, што директно доприноси расту нашег БДП-а, јесу капиталне инвестиције, додатних 111 милијарди динара у ребалансу. Укупан буџет за капиталне инвестиције тиме је 706 милијарди динара, никада није био већи.”

У расправи је Александар Јовановић Ћута (ЕУ) рекао да хоће нешто да поручи „Панти, који рече у Њујорку да ће да дође овде да нас разбуца као питу” и додао: „Нека дође у скупштину и уради оно што најбоље зна – разбуцавање свега као пите, почев од државе и КиМ, које је разбуцао као питу, заједно с институцијама ове земље. Дванаест година сте лагали људе, почев од Срба на Косову. Зашто не закажете седницу о Косову? Што се буџета тиче, 52 одсто иде за ’рафале’ и за Експо. Вучић је прво рекао да Експо кошта 12 милијарди евра, а 24 сата после – 18 милијарди. Фрљате се милијардама док народ нема шта да једе. Експо у Милану је коштао 13 милијарди евра, у Шангају 4,2 милијарде, у Дубаију седам милијарди евра, а кад наша власт нешто набавља – не зна се колико кошта.” Показавши фотографију, како је рекао, рачуновође Ал Капонеа, казао је: „Вучић треба да поведе рачуна ко му води финансије, како је кренуо завршиће као Ал Капоне.” Обратио се и министарки Милици Ђурђевић Стаменковски, да је, како је казао, подсети шта је говорила о Вучићу 2023. године, прочитавши део њеног обраћања у предизборној кампањи, у којем је од Вучића тражила да „не прода Србију, ни ’Трепчу’ за ’Рио Тинто’”. Завршио је поруком да се „у Србији литијум копати неће”.

Реплицирао му је шеф посланичке групе СНС-а Миленко Јованов, казавши да све што је рекао „слушамо већ две године, али било би илузорно очекивати да неко ко не зна да састави дневни ред седнице коју тражи, направи анализу ребаланса буџета. Њих 80 је потписало предлог, ту су лидери опозиције, и нико десет дана није приметио да им фали пола дневног реда од две тачке. Што се литијума тиче, одлука ће бити донета кад се стручњаци буду изјаснили, а Ћута свакако није стручњак. Чекамо шта ће струка рећи.”

Министар Мали је рекао да Експо неће коштати 17 милијарди евра и додао: „Ми смо пред грађане изашли с програмом од 323 пројекта за целу Србију. Што се Експа тиче, коштаће 12 милијарди евра, а у то улази изградња пруге до тог дела Београда, као и комплетна канализациона мрежа у том делу града. Експо је наша највећа развојна шанса да се представимо свету. За ’рафале’ је намењено 48,6 милијарди динара, а за Експо 20,4 милијарде, што је 3,1 одсто буџета, који износи 2.173,3 милијарде динара.”

Реаговао је и премијер Милош Вучевић позивом Јовановићу да каже шта је његова политика о КиМ. Казао је: „Ја се радујем да причам о Косову и Метохији с вама под једним условом – да ми кажете каква је ваша политика о КиМ, а да не кажете супротна од наше политике, јер то супротно може да буде издаја КиМ, а може да буде и рат. Кад будете једном изнели вашу политику – тада ћемо моћи да причамо. Тешко је да вам дам озбиљан одговор, пролетели сте све медијски атрактивне теме – од литијума, ’рафала’, плата, КиM, без иједне чињенице која би требало да поткрепи оно што сте хтели да наведете. Морате да разликујете шта је Експо као манифестација, а шта је пројекат развоја Србије 2027, у који спада и Експо. Зато имате неразумевање шта подразумева цео тај финансијски пакет и раста БДП-а, ребрендирања Србије у међународним околностима и далеко боље позиционирање. Што се тиче ’рафала’, то је добра аквизиција за Војску Србије и Министарство одбране, а добра је као геополитичка одлука.” Што се тиче КиМ, Вучевић је рекао да му је опозиција, док је као мандатар из експозеа читао део о КиМ, добацивала „то је досадно, прескочи”, додајући да то може да се види у стенограмима и на снимцима са седнице.

Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је да Јовановић „ниједну реч није рекао о закону који сам представила зато што немате шта да кажете”. Казала је да чврсто стоји иза својих речи из 2023. године, наводећи да се разликује поглед из опозиције и кад сте с друге стране, „јер кад сте у влади имате бољи увид са свих страна и одговорност за оно што кажете”. Додала је: „За мене и за владу Србије КиМ је саставни део Србије. Ни ја, ни влада никад нећемо признати независност КиМ, то је и политика коју данас у Њујорку брани председник Александар Вучић, а разлике постоје. Али, и за мене и за владу – КиМ је део Србије.”

И други опозиционари су слично говорили и добијали исте одговоре од премијера и министара. Слободан Цвејић (Срце) казао је да се наставља политика нерационалне, фискалне и економске политике „која товари терет на леђа генерација које ће доћи – нико неће порећи чињеницу да су направљени неки путеви или да су урађене неке зграде, али многи од ових резултата су на климавим ногама”.

Борисав Антонијевић (Ми – снага народа) казао је да је ребаланс „неблаговремен, погрешан, нетранспарентан, ненаменски и незаконит”. Зоран Лутовац (ДС) критиковао је сваку ставку, па и новац намењен Канцеларији за КиМ – „што је мање Србије на КиМ, то је више пара за Канцеларију” и, између осталог, предложио да се, „уместо обавезног војног рока, уведе обавезна средња школа”. Премијер Вучевић је Лутовцу, између осталог, рекао да би требало да подржи баш део за канцеларију, јер је „намењен оснаживању нашег народа на КиМ, који трпи терор сваког дана, остаје без посла и све теже живи” и најавио „врло брзо предлог закона о КиМ.”

Вучевић: „Рафали” за још сигурније небо изнад Србије

Радујем се доласку француских борбених авиона „рафал” у Србију. С њима, уз ескадриле „миг 29” које већ имамо, небо над Србијом биће још безбедније, рекао је јуче премијер Милош Вучевић, одговарајући Бранку Павловићу (Ми – глас из народа), који је критиковао набавку „рафала”. Павловић је најавио подршку изменама Закона о подршци породицама с децом, „зато што је то добар закон”, али сматра да је погрешно набављати француске борбене авионе: „Француска је чланица НАТО-а, а у случају неких проблема, чланице НАТО-а би притиском на дугме могле да искључе борбену опрему купљену од њих и шта ћемо онда да радимо, нећемо моћи да се бранимо.”

Вучевић је рекао да је Павловићева тврдња неистинита, те да је национални интерес Србије да шири број земаља с којима сарађује у наменској индустрији и куповини наоружања. Додао је: „Имајући виду оно што се дешава на КиМ и у региону, да неке државе купују озбиљне системе, које могу да представљају опасност за нас, пре свега ’хајмарс’, мораћемо да имамо адекватан одговор. Видећете, врло брзо изаћи ћемо с новим системима којима ће Војска Србије располагати, не да бисмо ратовали против неког, него да бисмо одвратили оне који се наоружавају, а који би то наоружање могли да употребе против нас.”

Премијер је рекао да ми тренутно у ратном ваздухопловству Војске Србије имамо хеликоптере произведене у Француској: „Наши најснажнији, најмоћнији радари су управо француски ГМ-400 и сада, после дуго, дуго година, да не кажем деценија, добијамо потпуну слику од Јадранског мора до Егејског, односно Средоземног мора, први пут, с четири нова радара, ми смо покривали небо, не само Србије, него читавог региона.” Навео је да је од Кине набављена опрема противваздухопловне одбране, подсетивши на набавку авиона „миг 29” – „имамо наоружање које је произведено у Русији, Кини, али и у Француској, Британији, Немачкој, то је једна компилација онога што Србија сматра да је најбоље”. Подсетио је и на „објективне проблеме код набавки авиона из Кине и Русије”. Председница парламента Ана Брнабић рекла је Лутовцу да би му изрекла опомену зато што је рекао „када је Косово било део Србије као аутономија”, али да то неће учинити због слободе говора, али „ово је увреда за Народну скупштину, а Косово је и даље део Србије”.

Већи родитељски додатак, мање администрације

Повећање родитељског додатка је кључна новина предложених измена Закона о финансијској подршци породицама с децом, рекла је јуче ресорна министарка Милица Ђурђевић Стаменковски, представљајући овај акт у Скупштини Србије. Навела је: „Родитељски додатак за прво дете за децу рођену од 1. јануара ове године повећава се на 500.000 динара, за друго на 600.000, за треће на 2,28 милиона, а за четврто на 3,18 милиона динара. Уколико усвојите ово што предлажемо, имаћемо највећи родитељски додатак на Балкану. Једнократна помоћ за друго и треће дете износиће 135.000 динара, а паушал за беби опрему износиће 7.500 динара.”

Министарка је, између осталог, рекла да је новина и смањење администрације. Према њеним речима, предложеним изменама у исти положај се доводе жене које остварују право на накнаду зараде и жене које остварују право на остале накнаде по основу рођења и неге детета у погледу посматрања основица које су од утицаја на остваривање права, јер се, „више не рачунају основице које су остварене пре отварања трудничког боловања”. Додала је: „На овај начин смо изједначили положај жена које су у радном односу са женама предузетницама које самостално обављају делатност.”