Дар за кардинала Паролина

Специјално за „Политику”
Београдска надбискупија је прошле недеље обележила век постојања, а у Сремским Карловцима је свечано обележено 325 година од потписивања Карловачког мира. Најзначајнији страни гост на оба догађаја био је други човек Ватикана – кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете столице, који је интервјуом за „Политику” 5. маја 2019. године нашим читаоцима благонаклоно отворио ватиканске капије. Након овог интервјуа, „Политика” је разговарала и са папом Фрањом, београдским нунцијем кардиналом Лучаном Суријанијем и секретаром Полом Ричардом Галагером, а поводом стогодишњице представништва Свете столице у Београду, са благословом папе Фрање, одштампана је књига у којој су, као специјалан додатак, унесени сви ови интервјуи.

Након одржане свечане мисе у катедрали Узнесења блажене Девице Марије у Београду сусрео сам се са кардиналом Паролином, чије су ми речи у интервјуу који сам са њим урадио за „Политику” остале урезане у сећању, нарочито због своје актуелности у садашњем тренутку и дешавања у свету којима, нажалост, сведочимо.

Био је то изузетно срдачан сусрет католика и православца, у пријатној, топлој, хришћанској атмосфери. У присуству београдског надбискупа Ладислава Немета, подсетио сам га на интервју који је дао нашем листу, предајући му дар „Политике”, која ове године обележава 120 година постојања, на чему нам је честитао. Уз укоричени први број „Политике”, од 25. јануара 1904, уручили смо му и интервју који нам је ексклузивно дао пре шест година. Истог тренутка пажљиво је почео да листа странице између црвених кожних корица.

Својим боравком у Србији кардинал Паролин потврдио је пријатељски и близак однос између Свете столице и наше државе, посебно откад је папа Фрања поглавар Католичке цркве. На крају сусрета потписао се у књизи уз свој интервју, чиме је још једном ауторизовао изговорене речи.

И у Сремским Карловцима, где је 1699. постигнут један од најзначајнијих споразума у историји Европе, када је заустављен даљи продор Османског царства на Стари континент и окончан рат који се, на велику несрећу, добрим делом водио на српском етничком простору, кардинал Паролин је имао снажну поруку:

„Сви ми, представници различитих верских заједница, као и цивилних власти, окупили смо се у овој Капели мира како бисмо пробудили нашу жељу за миром и чврсто изјавили: ’Никад више рат! Никад више рат у овој земљи [Србији], нити у свету!’”

Карловачки мир остварен је на раскрсници латинске, византијске и исламске културе, од стране представника Свете лиге и Османског царства. Разговор се водио за округлим столом, који је истицао равноправност свих учесника, што је од тада постала дипломатска пракса. Такође, водио се у просторији која има четвора врата, како би све делегације ушле истовремено, чију је симболику Паролин искористио да подсети на четири темељна принципа католичког социјалног учења, на којима мир мора почивати: истина и правда, солидарност и љубав, братство и молитва.

Овом свечаном обележавању нису присуствовали руски представници, иако су били активни учесници у доношењу Карловачког мира. Како незванично сазнајемо, нису били позвани од стране организатора, Сремске бискупије. Ватикан, који је био покровитељ Лиге, позвао је на братско зближавање у интересу мира.