И септембар ће бити топлији од просека

После најтоплијег лета у историји мерења, све је изненадио нагли пад температуре, киша, поплаве у средњој Европи, па чак и снегови у региону, али и у Србији, где су се средином овог месеца забелели врхови на Голији. За стручњаке ово, ипак, није било изненађење.

– Захваљујући сталном праћењу, оперативна служба РХМЗ-а Србије је благовремено најавила ову наглу промену времена. Дубоки продори арктичких ваздушних маса, пореклом из поларних области, које се затим преносе преко европског континента, дешавају се чак неколико пута годишње и тада неретко услове неке облике метеоролошких екстрема, каже зa „Политику” проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ).

Николић подсећа да се један од најзапаженијих екстрема претходних година догодио априла 2021. Тада је синоптичка ситуација над Европом омогућила продор веома хладног арктичког ваздуха, и то не само до унутрашњости континента већ и до обала Средоземља, условљавајући неуобичајено ниске температуре, јутарњи мраз који је врло неповољно утицао на пољопривредне културе, али и снежне падавине које су понегде биле рекордне за то доба године. Сличан метеоролошки сценарио поновио се априла 2023. На Кошутњаку је тад измерено чак 30 центиметара снега.

Иако су продори арктичког ваздуха током претходних година у септембру изостали, они не представљају тако велику реткост у нашим крајевима, тврди наш саговорник.

На питање зашто су жарка лета праћена изненадним, екстремним захлађењима, наш саговорник одговара да се изненадна захлађења пре свега јављају када јака северна и северозападна струјања на задњој страни дубоког поља ниског ваздушног притиска адвектирају веома хладан ваздух из поларних области (арктичког круга) у Европу.

– Ови продори су на северноамеричком тлу још израженији у односу на европски континент и њих пре свега условљава синоптичка ситуација (циркулација атмосфере) у датом тренутку, а не климатске промене. Промене климе су дуготрајан процес, а сазнање о њима резултат вишедеценијског мониторинга разних метеоролошких параметара, од којих су најважнији температура и количина падавина, те се стога ниједан овакав изоловани (појединачни) метеоролошки догађај не може третирати као директна последица климатских промена. Узрочно-последична веза је далеко сложенија и у овом случају би се могла анализирати пре свега са становишта екстремности падавина у поплављеним подручјима средње Европе – указује Николић.

После најтоплијег лета и низа рекордно топлих месеци, било је најава да ће и јесен бити топла, али и зима 2024/2025. блажа.

– Према сезонској прогнози времена РХМЗ-а Србије, заиста нас очекује топлија јесен и блажа зима у односу на просечне вредности референтног периода 1991–2020. Температурна одступања на месечном нивоу биће углавном од плус један до плус два степена у односу на нормалу. Чак ће и септембар бити топлији од просека, јер је, упркос јаком захлађењу, прва декада месеца била екстремно топла са дневним температурама преко 35 степени Целзијуса. Према актуелним прогнозама, температура ће у наредном периоду бити у постепеном порасту и у већини дана између 20 и 25 степени, а од 23 до 25 септембра, локално и до 29 степени Целзијуса – наводи наш саговорник.

Топла јесен, блага зима

У већем делу Србије се очекује јесен са температуром за око два степена Целзијуса изнад просека. Климатски изгледи показују да ће средња јесења температура ваздуха у нижим пределима имати вредности у интервалу од 12 до 15 степени, а у брдско-планинским крајевима од седам до 11. Током јесење сезоне прогнозира се број летњих дана у нижим пределима, са максималном дневном температуром од 25 степени Целзијуса и више, у интервалу од 19 до 28, а на планинама до четири дана. Током септембра, октобра и новембра очекује се број мразних дана са минималном дневном температуром нижом од нула степени до пет дана у нижим пределима, а у брдско-планинским пределима до 25 дана. У већем делу Србије се прогнозира количина падавина у границама вишегодишњег просека. РХМЗ очекује да и зимски период прође са температуром ваздуха изнад просека и количином падавина у границама просечних вредности. Коначни климатски изгледи за зиму 2024/25. биће издати крајем новембра, истиче директор РХМЗ.

Први најранији снег – 31. августа 1995.

Иако је снег пао у ноћи 15. септембра на Голији ове године, није оборен рекорд. Најраније забележено формирање снежног покривача у Србији је 31. август 1995. године на Копаонику (1 цм). У Сјеници је најранији снежни покривач забележен 15. септембра 1976. године (3 цм), а на Златибору 3. октобра 1977. године (1 цм). У нижим пределима најранија забележена појава снежног покривача је 5. октобар 1972. године у Крагујевцу (1 цм), Пожеги (3 цм) и Ћуприји (3 цм).