Топлане на биомасу не греју јефтиније

Када је почeтком маја ове године Европска унија подржала са 10 милиона евра бесповратних средстава реализацију друге фазе програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Србији”, који треба да омогући топланама да у више локалних самоуправа пређу на коришћење биомасе како би се обезбедила здравија животна средина, већину грађана који су повезани на топлану занимало је колико ће прелазак са угља или мазута бити јефтинији или скупљи. Да ли ће бити довољно биомасе и хоће ли моћи грејање да плаћају по утрошку, а не по квадрату стана. Јер ово досадашње, класично грејање није одавно јефтино, а плаћа се целе године.

– У претходној фази су изграђене четири топлане на биомасу: у Прибоју, Малом Зворнику, Новом Пазару и Мајданпеку, уз укупно улагање од 27 милиона евра, а уз подршку ЕУ и Немачке. Наставиће се са овим инвестицијама и у Нишу, Бајиној Башти, Пријепољу, Рачи, где се планира замена мазута и угља биомасом. Емисија угљен-диоксида смањиће се 88 процената – рекла је тада министарка енергетике Дубравка Ђедовић-Хандановић.

– Све студије које су рађене у Србији до 2020. године с циљем да се установи економска оправданост преласка топлана са фосилних горива на биомасу указивале су да је овај прелазак оправдан, односно да је грејање на биомасу јефтиније од класичног грејања. Међутим, пораст и промене цена дрвне биомасе и природног гаса не иду у прилог овој тврдњи. Због тога се овај прелазак сад све више оправдава стратешким и еколошким разлозима. Под стратешким се подразумева коришћењем сопственог извора енергије, чиме се ослобађамо од увозне зависности. Под еколошким се сматра да је емисија угљен-диоксида која настаје сагоревањем биомасе једнака количинама угљен-диоксида које се из ваздуха апсорбује у процесу њеног настанка. Међутим, овај позитиван еколошки аспект се у последње време све чешће доводи у питање, јер се приликом сагоревања биомасе стварају чврсте, лебдеће микрочестица, а могу се створити и угљен-моноксид и канцерогени азотни оксиди – каже за „Политику” проф. др Милош Бањац са Машинског факултета у Београду и бивши помоћник министра енергетике за обновљиве изворе енергије.

– Поред тога, за сечу, прикупљање и транспорт дрвене биомасе до крајњег корисника користе се фосилна горива, чијим коришћењем се емитује угљен-диоксид, што нарушава општеприхваћену CO₂ неутралност коришћења биомасе – каже он и додаје да не постоји никаква међузависност између врсте горива и начина наплате, па ни цене.

– У 60 градова у Србији постоје градски топлане, а само се у њих 10, и то само делимично, користи биомаса. Притом, свака топлана има различиту цену грејања, независно од врсте горива. Истовремено, неке топлане своје услуге грејања наплаћују по квадратном метру, а друге по потрошњи. Интересантно је да иако законска обавеза за прелазак на наплату по потрошњи постоји још од 2013. године, само је 15 топлана прешло на овај начин наплате – објашњава Бањац.

На питање имамо ли довољно биомасе за рад ових топлана или је ипак неопходно мешати енергенте одговара да се, што се тиче коришћења шумске биомасе, налазимо близу или на самој ивици одрживости коришћења овог обновљивог извора енергије.

– Према енергетском билансу, у Србији је 2023. године, изражено у јединцима за енергију, потрошено 18,5 тераватсати (ТWч) шумске биомасе, док је њен природни прираст износио 19,4 ТWч. Притом, до података о потрошњи дошло се путем анкета, што уз чињеницу да је у Србији прилично распрострањена нелегална сеча и црно тржиште, чини овај податак непоузданим и оправдано се сматра да је већи. Другим речима, ако убрзо не интензивирамо процес пошумљавања или не смањимо сечу, шуме ће полако нестајати, а ми ћемо остати не само без извора енергије него и зелених плућа Србије – наглашава наш саговорник.

Када је реч о новом енергетском миксу и преласку топлана на обновљиве изворе, њихов рад, каже проф. Бањац, у будућности свакако ће се делом, а касније све више заснивати на диверсификованом и децентрализованом коришћењу геотермалних топлотних пумпи. Због очекиваног брзог пораста производње зелене електричне енергије, пре свега из соларних и ветроелектрана, ова енергија биће на располагању за погон геотермалних топлотних пумпи.

– Посебност ових уређаја је да они електричну енергију користе да повуку део геотермалне енергије из земље, што им омогућује да произведу три до четири пута више топлоте него што потроше електричне енергије. Ово својство их чини по ефикасности неприкосновеним у техници грејања и хлађења – истиче он.

Упитан да ли је и код ових топлана лако прекинути грејање и поново га покренути у зависности од спољне температуре, наглашава да је код свих топлана прекид грејања једноставан, јер се он постиже прекидом предаје топлоте на подстаницама, а по потреби и потпуним гашењем котлова, односно прекидом рада примарног круга.

– Количина произведене топлоте, као и прекиди рада планирају се и усклађују са стварним метеоролошким подацима. У том смислу и искључење грејања, када за њим више нема потребе, представља оправдан и пожељан поступак. Међутим, зато што у случају гашења котлова и хлађења целог система развода топлоте његово поновно покретање захтева и много времена и много енергије, гашење котлова ради се само у случају очекиваних дужих престанака потреба за грејањем – каже он.

Примера ради, у току зиме, у току ноћи, прекида се предаја топлоте у топлотним подстаницама са воде која циркулише у топловодима, тзв. примарног круга, на воду која циркулише кроз радијаторе у зградама – у секундарном кругу, али се котлови не гасе, већ примарни круг ради у режиму техничког минимума.