Све више купујемо преко интернета, а у „корпи” и храна

Грађани Србије највише купују у домаћим интернет продавницама, што је тренд који се наставља и у овом тромесечју, саопштили су из Народне банке Србије. Само у другом тромесечју ове године обављено је 19,2 милиона куповина на интернету картицама и електронским новцем, што је раст од 36,1 одсто у односу на исти период прошле године. Најновији подаци НБС показују да су, када је реч о плаћањима на страним сајтовима, најзаступљеније валуте евро и амерички долар. У односу на друго тромесечје 2023. године забележен је пораст броја трансакција у еврима од 48,2 одсто, а њихова вредност за 38,4 процента (184,7 милиона наспрам 133,4 милиона евра). Број плаћања у америчким доларима на интернету бележи раст од 30 процената.

– Од укупног броја, куповине на интернету обављене у динарима бележе раст од 33,4 одсто, а вредност тих трансакција је увећана за 34,6 процената у односу на друго тромесечје прошле године. У том периоду оваквих трансакција је било укупно 12,9 милиона, у вредности од 36,3 милијарде динара, кажу из НБС.

Онлајн тржиште је купцима у Србији све занимљивије и то ће се, по свему судећи, наставити и у будућности. Иако је у једном тренутку прошле године дошло до стагнације у онлајн пословању, неке продајне категорије нису губиле трку.

Према подацима агенција за истраживање тржишта, то су електроника (са уделом од чак трећине укупних прихода – 33,3 одсто), мода (25 процената) и производи за кућу и башту (22 одсто) задржале су своју популарност, а на домаћем тржишту је уочен и озбиљан развој куповине намирница преко интернета. Онлајн купци код нас су углавном они између 27 и 45 година, а када је реч о начину куповине, то је углавном преко мобилних телефона (чак 70 одсто претраживања понуда и 58 процената укупних прихода остварено је путем смартфона), што показује стално прилагођавање технологије и онлајн платформи потребама савременог потрошача.

С друге стране, кажу стручњаци, то показује и степен прилагођавања и лакоће с којом потрошачи обављају куповине. Најбољи пример је то да је све више оних који и набавке у великим ланцима обављају преко интернета и своје корпе са производима добијају на кућну адресу штедећи на тај начин и време и новац. Јер, како кажу неки од купаца, на овај начин имају више времена да провере акције, направе списак неопходних намирница и избегну импулсивне куповине непотребних ствари.

Отуда и подаци агенција за истраживање тржишта које наводе да су потрошачи постали врло рационални у потрошњи, а можда је реч и о слабијој куповној моћи. Упоредо са растом трансакција преко интернета све су веће и главобоље у вези са заштитом приликом куповине.

На пример, да ли је добро да грађани за онлајн куповине користе посебне картице на које уплаћују новац или је безбедно да оне буду повезане са главним текућим рачуном.

У НБС кажу да безбедна куповина на интернету подразумева одговорно понашање корисника платних картица. Они саветују да се приликом употребе картица на интернету куповина обавља на провереним сајтовима и са проверених уређаја (рачунара и мобилних телефона за које су уверени да нису ни на који начин компромитовани). Такође је важно да адреса сајта на ком се уносе подаци о картици не буде у форми линка, јер то значи да може бити сумњив.

Увек постоји ризик од превара на било којој онлајн платформи и важно је да корисник буде опрезан у вези са сумњивим понудама или интеракцијама. За онлајн плаћање, на пример, никада неће бити потребно да се уноси пин. Уколико се појави такав захтев, то не треба радити, јер је готово сигурно у питању покушај злоупотребе, наводе из НБС.

Савет стручњака за онлајн куповину је да картицу не треба фотографисати или је на други начин умножавати и слати другима мејлом. Не треба делити ни податке о картици који се користе за куповину преко интернета, као што су име и презиме, број картице, датум истека, а посебно не троцифрени код на полеђини картице.