Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Слово љубави” – калиграфија чувар ћирилице

„Слово љубави” – калиграфија чувар ћирилице
Весна Станисављевић у Малој галерији у Аранђеловцу (Фото: Александар Аврамовић)

Као нити у фином ткању, тако се на пергаменту препознају слова, која пером исписује академска сликарка Весна Станисављевић. Управо због брижљивог рада, у коме брзина није врлина, настају јединствена дела ове калиграфкиње и професорке.

Калиграфски „ђердани” то су њени радови с разлогом названи „Слово љубави” које је представила на изложби у Малој галерији у Аранђеловцу, и могу се погледати до 3.октобра.

Име изложбе повезано је са тематским избором ауторке, која користећи ћирилицу, ствара инспирисана српским средњовековним списима, јеванђељима, молитвама, акатистима и мислима православних светитеља.

– Рукописи су реплике или ауторски радови и украшени су дивним илуминацијама и минијатурама. Многи су написани на правом козјем пергаменту. Ћирилица је наше благо, наш идентитет. Она је јединствена и представља нас као народ – истиче уметница, која се бави и иконописањем, а пажњу посетилаца привукло је и неколико стихова које је она изнедрила из песничке душе.

– Калиграфија је чувар ћирилице, а кад се негује писмо чувају се и корени једног народа – уверава ауторка. Она се калиграфијом бави дуже од две деценије, и присећа се да је уметност „лепог писања” заволела још на предавањима код чувеног професора Александра Додига (1935 – 2023) једног од утемељивача ћириличне калиграфије као примењене уметности.

Весна Станисављевић у свом раду поштује каноне, као и код иконописа. Посебно јој је драга уставна ћирилица. Тим фонтом је писано Мирослављево јеванђеље. Назив „уставна” задржан је због тога што је, у то време, по Уставу уведено да се у целој земљи користи одређени фонт који је до тада био неуједначен. Професорка Станисављевић, знање из калиграфије преноси и средњошколцима у Графичко- медијској школи, али и у летњим уметничким радионицама. Млади радо долазе на часове, па је то потврда да и у савременом добу има места за калиграфију.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Славица Тодорић
Било би дивно када би се и у основним школама изучавала калиграфија. Мислим да се тај предмет некада звао "краснопис".
Земунац
Калиграфија је једно, а краснопис који смо имали у школама сасвим нешто друго. Калиграфија је уметност, а краснопис је учење деце да пишу читко тако да свако може да прочита шта је написано. Неки од нас и касније задрже тај лепо исписан рукопис док се већини толико промени да неки чак имају проблема да прочитају оно што су сами написали.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.