Телеграфон за чување порука

Морате хитно да ступите у контакт са саговорником, а он се не јавља на телефон! Проблем ћете лако решити остављајући поруку на телефонској секретарици или говорној пошти. Захваљујући модерној технологији већина телефонских уређаја и апарата данас поседује и опције „чувања” тонских записа које власник телефона касније једноставно преслуша.

У наше време све то изгледа лако и једноставно, али пре стотинак година људи нису могли ни да замисле да на овај начин могу да оставе битне поруке својим најближима и познаницима. Иако су проналазачи дуго покушавали да смисле начин на који би снимили људски глас, то је тек крајем 19. столећа, тачније 1898. године, пошло за руком данском инжењеру и изумитељу Валдемару Поулсену. Он је патентирао први практични уређај који је помоћу магнетне жице снимао и репродуковао глас. Ову направу Поулсен је назвао „телеграфон”. Иако је овај проналазак одушевио многе, није се масовно употребљавао и често се кварио.

Готово четири деценије касније, односно 1935. године, изумитељ Вили Милер направио је прву аутоматску телефонску секретарицу. Иако незграпног изгледа, ова справа је била изузетно популарна, а нарочито су је користили Јевреји, и то суботом, јер је то био дан када нису смели да се јављају на телефон.

У деценијама које су уследиле новатори су се готово утркивали у усавршавању уређаја за чување порука. У САД је 1960. године продата прва машина за остављање порука, а њен изумитељ био је Казуо Хашимото. Од тада велике компаније улажу огромна средства у усавршавање телефонских секретарица, а касније и говорних пошта. Почетком седамдесетих година прошлог столећа појавила се лако преносива телефонска секретарица величине некадашње писаће машине која је била тешка неколико килограма, а на траци која се окретала и бележила тонске записе у одређеним тренуцима могло је да се сачува 20 порука. Прва дигитална справа на којој сте позивањем одговарајућег броја телефона могли да оставите тонски запис, чији је творац опет био Казуо Хашимото, направљена је 1983. године.

У почетку уређаји за чување порука били су гломазни и заузимали су доста простора. Временом и напретком технологије, траку су заменили микрочипови и самим тим смањена је и величина ових направа које су у данашње време толико мале да се уграђују у саме телефонске апарате.