Рад од куће заступљенији у великим компанијама

Око четвртина запослених у Немачкој ради од куће, показује извештај Института за економска истраживања (ИФО) из Минхена, за разлику од Србије, где најновија истраживања потврђују да је рад из фирме обавезан за све запослене у 46 одсто компанија. Лане, према регионалној анкети „Инфостуда” у којој је учествовало више од 6.600 испитаника, од којих је више од 2.500 било из Србије, свега осам процената испитаника изјаснило се да је у потпуности радило од куће. Таква врста ангажмана иначе је посебно распрострањена у ИТ сектору где рецимо немачки радници у просеку раде од куће 58 процената свог радног времена, док у грађевинарству и угоститељству овај проценат износи само два одсто, пренео је Танјуг.

– Рад од куће је посебно чест у великим компанијама где запослени проведу у просеку 20 одсто свог радног времена код куће, а у малим и средњим предузећима овај проценат износи само 15 одсто. Удео немачких запослених који раде од куће тренутно износи 23,4 одсто – наводи се на веб-страници ИФО.

Поређења ради, и у Србији се ове године показало да велике фирме показују нешто већу флексибилност када је у питању овакав начин рада, али је генерално рад од куће све мање популаран у компанијама. Истраживање „Инфостуда” је показало да постоји разлика у приступу у раду ван радног места и из канцеларије. Општи подаци говоре да је рад из фирме обавезан за све запослене у 46 одсто компанија.

– Испитаници из компанија ван ИТ индустрије су још једном потврдили да је због природе посла рад од куће далеко мање заступљен: 47 одсто њих је навело да је долазак на радно место обавезан, а генерално је уочљиво да нема великих осцилација у односу на прошлогодишње истраживање. Лане се две трећине испитаника (57 процената) изјаснило да не ради од куће. Истакли су да им радна позиција не дозвољава рад од куће, док је 23 процента учесника казало да, иако им посао дозвољава такав рад, ипак су се определили за рад из канцеларије – наводи се у истраживању.

Свега осам процената испитаника радило је у потпуности од куће, док је 12 процената пословало по хибридном моделу рада, а ове године је обавезан рад из компаније заступљенији у мањим и средњим предузећима, док велике фирме показују нешто већу флексибилност када је у питању начин рада.

– Када се ови трендови посматрају кроз одређене индустрије, видимо да области маркетинга, медија и комуникација, као и део индустрије који припада банкарству, финансијама и ревизији, имају знатно флексибилније облике рада. Ипак, највећи број испитаника који су навели да је обавезан рад за све из компаније очекивано долази из логистике, превоза робе и путника (67 одсто), производње (59 одсто) и трговине/продаје (56 процената) – набрајају надлежни.

Домаћи Закон о раду иначе јасно прописује да су послодавци дужни да запосленима који раде од куће исплаћују накнаду трошкова за коришћење средстава за рад који су у власништву запослених.

У анкети Центра за истраживање јавних политика „Како је рад на даљину отворио врата за свеприсутност послодаваца у животу радника”, међутим, само 15 процената послодаваца је изјавило да исплаћује такву врсту накнаде.

Истраживачи центра првенствено су се фокусирали на надзор радника на раду од куће. Показало се да већина послодаваца прати рад оних који раде од куће на исти начин на који је то чинила и док су они радили у просторијама послодаваца. Највећи број руководилаца рад запослених прати путем усмених и писмених извештаја које им запослени достављају, а показало се да послодавци нагледају и имејл-кореспонденцију запослених, прате коришћење службених возила и телефона, користе апликације за праћење ефикасности рада, видео-надзор, а део њих прати и активност запослених на интернету.