Тријумф Слободарске партије

Када је Слободарска партија Аустрије (ФПО) ушла у владу 2000. године, као млађи партнер Народне партије (ОВП), то је шокирало Европску унију, која је због тога Бечу увела дипломатске санкције. Овог пута, успех тврде деснице био је очекиван и месецима најављиван. Слободарска странка однела је победу на јучерашњим изборима за Национални савет (доњи дом парламента) освојивши 29,1 одсто гласова, испред конзервативног ОВП-а канцелара Карла Нехамера, који је добио 26,2 процента подршке. Социјалдемократе (СПО) су на трећем месту са 20,4 одсто. Цензус су прешли још Зелени и НЕОС са нешто мање од по девет одсто, док је изборни праг од четири процента био непремостива препрека за комунисте и Партију пива, показале су пројекција на основу излазних анкета „Foresight-a” за ОРФ. Бирачко право искористило је 78,5 одсто грађана, што је нешто више него 2019. године када је гласало 75,6 одсто.

Лидер ФПО-а Херберт Кикл изјавио је синоћ након објављивања резултата да је његова странка спремна да разговара са свим партијама о формирању владе и позвао их да још једном преиспитају одбијање коалиције са Слободарском партијом. Канцелар Нехамер резултат је назвао „горким”, док је његова министарка одбране Клаудија Танер признала да је пораз био „позив на буђење”.

У Бечу сада предстоје компликоване недеље, јер ће потрага за већином у парламенту бити тешка. Иако би две најстарије странке, народњаци и социјалисти, иначе једине које су у послератној историји земље давале канцеларе, потенцијално могле да зауставе налет „екстремне деснице”, њихове политике делује непомирљиво. Поготово након што је нови лидер СПО-а Андреас Баблер померио странку додатно улево. Упркос томе и победи на изборима, првом човеку ФПО-а ће бити тешко да постане канцелар. Све странке сем ОВП-а су још пре гласања искључиле потенцијалну коалицију са новим победницима. Народњаци су једини расположени за компромис, под условом да Кикл не буде на челу извршне власти.

„Видећемо у наредним недељама шта је важније за гласаче ФПО-а: преузимање канцеларског места или Херберт Кикл”, рекао је синоћ политички аналитичар Петер Филцмајер за аустријске медије, додајући да су питања, а не личности мотивисале гласаче.

ФПО и ОВП имали су дугу, може се рећи и проблематичну историју сарадње. Још почетком овог века народњаци су срушили баријеру када су формирали владу са ФПО, али влада се распала пре истека мандата. Слично је било и 2017. године када је романса завршена са тзв. „Ибицагејтом”.

Овај пут можда буду имали више среће. Међутим, Кикл би прво морао да се изјасни о томе да ли би се повукао за добробит странке, на шта је у кампањи избегавао да одговори.

Oткако је он преузео странку окаљану корупцијом 2021. године, њена популарност је опорављена услед беса бирача због миграција, инфлације и ограничења за време пандемије вируса корона у складу са странкама тврде деснице у другим деловима Старог континента.

Иако су претходних недеља поједини аналитичари сматрали да би велике поплаве у Аустрији могле наштетити ФПО-у, који негира озбиљност климатских промена, то се није десило.

У последњем говору пред изборе, Кикл је још једном осудио санкције Европске уније према Русији, тврдећи да штете домаћој економији, заговарао концепт „ремиграције”, који позива на протеривање људи неевропског етничког порекла за које се сматра да нису успели да се интегришу у аустријско друштво, и беснео против одлазеће владе, што је странци донело 13 одсто више гласова него на претходним изборима.

Са друге стране, подршка конзервативног ОВП-а који се у финишу кампање приближио Слободарској партији када су у питању ставови о мигрантима, пала је за преко 11 процената, док је и њихов млађи коалициони партнер, Зелени, такође изгубио 5,5 одсто.