Антиратна прича у сликама

Панчево – Пут једне породице, пореклом са ових простора, описан је на изложби под називом „Lifeline”. Поставка је из Темишвара стигла у Народни музеј у Панчево, одакле ће продужити у немачки град Улм. Симболично, на овај начин се аутор Дитер Мамел враћа у крај где је његова породица пре осам деценија живела и истим путем се вратила у Немачку.

Дитеров деда, банатски Шваба, рођен у Темишвару, упознао је у Качареву своју будућу супругу, банатску Швабицу, због ње се преселио у јужни Банат, да би након Другог светског рата читава породица морала да крене пут Аустрије и Немачке, као и већина локалних Шваба. Зато назив изложбе „Lifeline” може да се преведе и као животни пут, али и као „уже спаса” – Мамеловим прецима управо је то била миграција. И зато је уметник своју личну причу, повезао са судбинама миграната из Сирије, које је први пут срео док је био на одмору у Грчкој.

„Ово је породична прича, али и прича о садашњости и будућности, избеглицама и миграцијама без краја”, истиче Дитер Мемел док показује платно на ком је његова мајка извезла његов лик црвеним концем – линијом живота, који води кроз изложбу. Додаје да су га призори чамаца препуних избеглица, које је видео на летовању, дубоко дирнули. То га је и подстакло да децу у избегличким камповима подучава цртању, како би им бар мало одагнао стрепњу и страх и олакшао живот у новој средини.

„Мамелови радови носе са собом много трагичних момената, готово сасвим истиснутих из сећања. Његов приступ јесте дубоко личан, али се истовремено бави и избеглицама са којима је био. Требало би да и ми имамо неку врсту саосећања за све приче које су толико сложене, толико испреплетане, на том путу кроз Балкан. Куд год да кренете, видите колико су оне повезане, колико њихово струјање тече кроз све нас”, истакао је уметник Александар Ракезић Зограф на изложби, која је симболично отворена у 19.44. Те бројке творе и годину када су из ових крајева, после ратних збивања, многи Немци морали да се одселе.

„Све те наше локалне приче, банатске, југословенске балканске, српско-мађарско-немачке, сведоче како су антиратне теме увек личне и породичне, а оне ратне увек некако велике и идеалистичке. Па и тема ослобођења Панчева 6. октобра 1944. године биће следећа изложба у нашем музеју, када ћемо обележити осам деценија од године која је постала нераскидиви део сваке породичне приче Банаћана”, истакао је Мирослав Бирцлин, директор Народног музеја Панчево.