Председници судова застрашују судије

Предложене правосудне законе којима је, између осталог, предвиђен и реизбор свих судија, Друштво судија Србије оценило је на ванредној скупштини као неуставне и „атак на независност судства”. Председница Друштва судија Драгана Бољевић каже да су чланови те асоцијације под притиском због критика на рачун предложених законских решења.

– Притисака је било у смислу да се људима прети разрешењима, односно да се „играју каријером” ако се превише ангажују и истрајавају на својим захтевима. То чине поједини председници судова у Србији који су предочавали судијама да им предстоји разрешење због ангажмана у Друштву судија, ако дођу на ванредну скупштину одржану у недељу у Београду. Да судије здушно подржавају све што радимо видело се по броју присутних на нашој скупштини. Присуствовало је више од 400 судија, а било би их и више да није било претњи због којих неки нису смели да дођу. Један колега рекао ми је да је у његовом граду на југу Србије интересовање међу судијама да дођу на овај скуп било толико да је резервисао аутобус, али после састанка председнице тамошњег општинског суда са судијама две трећине је отказало долазак – објашњава Драгана Бољевић атмосферу страха међу делиоцима правде.

По евиденцији Друштва, у Србији има 2.320 судија, док Министарство правде, ослањајући се на систематизацију, рачуна да има 2.400 судијских места. У Друштво судија учлањено је више од две трећине, односно њих око 1.600. Најављени реизбор свих судија, по неким тумачења у јавности, доживљава се и као својеврсна лустрација на мала врата?

– Имамо веома утемељен став, а потврдили су то и професори Правног факултета на претходној стручној расправи, да је тај реизбор апсолутно неуставан. Још у марту 2007. године из Венецијанске комисије поручено је да им није баш најјасније због чега је Уставни закон прописао реизбор судија. Навели су да би реизбор могао да постоји само због понашања судије које је неспојиво са судијском функцијом. Подсетили су да би закон морао да пропише јасне разлоге због којих се реизбор врши, прецизан поступак у коме би се то утврдило, као и да се одреди независно тело које би такав поступак реизбора спровело. Закључили су да Високи савет правосуђа, овакав какав данас постоји, није тело које би могло да гарантује непристрастност и независност. Сад кад ме питате да ли је реизбор лустрација, кажем вам – да то јесте лустрација – каже Драгана Бољевић и подсећа да су из надлежног министарства стизала различита објашњења за најављени потез.

– Министарство правде првобитно је објашњавало да је реизбор потребан како би се број судија смањио за 400. Венецијанска комисија одговорила је да се то ради природним путем, тако што судије одлазе у пензију или им се понуди превремена пензија. Потом је стигло тумачење да се тим путем одстрањују неспособни, нестручни, корумпирани. То је наравно могло и до сада да се ради, али то није разлог за општи реизбор. Потом је уследила прича да треба да се промени мрежа судова, а кад се та мрежа мења, мора да дође до реизбора судија. Такво објашњење је чудно, јер Устав у члану 150. пише да, ако се укине суд у коме неки судија суди, или се том суду одузме знатан број надлежности, судија наставља да обавља судијску функцију у суду који је преузео надлежност претходног. Дакле, судове можете назвати како хоћете, можете им изменити и имена и надлежности, а судија мора да се распореди у суд који је преузео надлежност суда у коме је до тада радио. То није разлог за престанак судијске функције, јер судијска функција је стална и то је гаранција судијске независности – објашњава Драгана Бољевић.

Друштво судија сматра да би најцелисходније било да се предложени закони повуку из скупштинске процедуре, а спорна решења усагласе са европским стандардима. Уколико то изостане и посланици изгласају законе у садашњој варијанти, ово удружење ће затражити да уставност таквих одредбе оцени Уставни суд Србије.