Пенал над Питагором

Најважнија споредна ствар на свету јесте еуфемизам за фудбал. И тако, Лига шампиона, ужитак. Бајерн, Реал, Ливерпул и слични великани. И гледа се то масовно на неким телевизијама. Али... Оно „али” што девојци срећу квари. Уместо да овај текст почнем са „’Јелен’ се пуни у Апатину, а Динамо у Минхену”, неки „аналитичар лопте” ме понука да се позабавим властитим двориштем. Тај извесни „зналац” који фудбал „објашњава”. Наместе га на тој некој спортској телевизији, испред неке табле, а он као да „чита време”, види се да је продукт интернет фудбала, фанатик „Јутјуба” на којем се научи понешто, али обично наопако. А фудбал се учи на ливади, терену, школском дворишту, у блоку, на полигону. Фудбалска вештина, па и знање. „Прављење математике” од фудбала је смешно. Да је макар духовито. То је фаул над Питагором! С леђа! Усред шеснаестерца!

Па гледам тог аналитичара фудбала. Гледам јер ме забави, насмеје. Слушам шта прича. А он каже овако „контрола ритма кад се фудбалери слажу у транзицију”(?!). Играо сам добро фудбал, али не и професионално, син ми игра професионално, а шура је играо за Лече, па за Рому, а с Јувентусом је освојио три пута скудето. За тренере је имао такве величине какве су Земан, Спалети, Конте... Па га питам: „Разумеш ли ти овог?” Каже: „Не слушам шта прича.” Питах га поново кад аналитичар помену некакве ромбове испред зоне. Па кад је распалио по зони. Не Замфирској, него неке комбинаторике. Лагане су једначине и математички задаци које сам радио код наставнице Душанке у основној. А фудбал је само игра. Једноставна. За оне који знају да га играју и који га разумеју. Компликована за незналице. И тешко гледљива, јер не разумеју.

Ставих „аналитичара лопте” на „мјут”. Е, то је тек био доживљај. Руке „ломи” као онај чаше у народној песми. Укрстио дланове као водитељке у краткој форми комерцијалне телевизије. Али му глас не излази. Ма „мјут”, бре! Огади ми фудбал! Као да чита време, само му фали „показивач” да покаже у којем делу ће „хладан вал антициклоне”. Као овај што је запљуснуо „модре” у Минхену. Хладно је око срца кад се од фудбалске игре прави баук. А топло кад се виде на терену вештина, мајсторија, дриблинг и гол. Покушај пентрања фудбалске игре у раван Питагоре је потпуна смејурија. А поменути, да је „знао с лоптом”, не би је објашњавао на телевизији као она блондина с РТС-а време, него би играо. Макар испред зграде. Уз један услов – да је лопта његова.

Писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа