Penal nad Pitagorom

Najvažnija sporedna stvar na svetu jeste eufemizam za fudbal. I tako, Liga šampiona, užitak. Bajern, Real, Liverpul i slični velikani. I gleda se to masovno na nekim televizijama. Ali... Ono „ali” što devojci sreću kvari. Umesto da ovaj tekst počnem sa „’Jelen’ se puni u Apatinu, a Dinamo u Minhenu”, neki „analitičar lopte” me ponuka da se pozabavim vlastitim dvorištem. Taj izvesni „znalac” koji fudbal „objašnjava”. Nameste ga na toj nekoj sportskoj televiziji, ispred neke table, a on kao da „čita vreme”, vidi se da je produkt internet fudbala, fanatik „Jutjuba” na kojem se nauči ponešto, ali obično naopako. A fudbal se uči na livadi, terenu, školskom dvorištu, u bloku, na poligonu. Fudbalska veština, pa i znanje. „Pravljenje matematike” od fudbala je smešno. Da je makar duhovito. To je faul nad Pitagorom! S leđa! Usred šesnaesterca!

Pa gledam tog analitičara fudbala. Gledam jer me zabavi, nasmeje. Slušam šta priča. A on kaže ovako „kontrola ritma kad se fudbaleri slažu u tranziciju”(?!). Igrao sam dobro fudbal, ali ne i profesionalno, sin mi igra profesionalno, a šura je igrao za Leče, pa za Romu, a s Juventusom je osvojio tri puta skudeto. Za trenere je imao takve veličine kakve su Zeman, Spaleti, Konte... Pa ga pitam: „Razumeš li ti ovog?” Kaže: „Ne slušam šta priča.” Pitah ga ponovo kad analitičar pomenu nekakve rombove ispred zone. Pa kad je raspalio po zoni. Ne Zamfirskoj, nego neke kombinatorike. Lagane su jednačine i matematički zadaci koje sam radio kod nastavnice Dušanke u osnovnoj. A fudbal je samo igra. Jednostavna. Za one koji znaju da ga igraju i koji ga razumeju. Komplikovana za neznalice. I teško gledljiva, jer ne razumeju.

Stavih „analitičara lopte” na „mjut”. E, to je tek bio doživljaj. Ruke „lomi” kao onaj čaše u narodnoj pesmi. Ukrstio dlanove kao voditeljke u kratkoj formi komercijalne televizije. Ali mu glas ne izlazi. Ma „mjut”, bre! Ogadi mi fudbal! Kao da čita vreme, samo mu fali „pokazivač” da pokaže u kojem delu će „hladan val anticiklone”. Kao ovaj što je zapljusnuo „modre” u Minhenu. Hladno je oko srca kad se od fudbalske igre pravi bauk. A toplo kad se vide na terenu veština, majstorija, dribling i gol. Pokušaj pentranja fudbalske igre u ravan Pitagore je potpuna smejurija. A pomenuti, da je „znao s loptom”, ne bi je objašnjavao na televiziji kao ona blondina s RTS-a vreme, nego bi igrao. Makar ispred zgrade. Uz jedan uslov – da je lopta njegova.

Pisac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista