Афричка куга свиња опет у Мачви

У мачванском селу Бадовинци еутаназирано је 125 грла свиња из једног домаћинства, након што је утврђено да су оболела од афричке куге свиња (АКС), потврђено је за Танјуг у Министарству пољопривреде. Републичка ветеринарска инспекција је на терену и предузима све законом прописане мере. Инспекција је апеловала на пољопривреднике да се придржавају мера и појачају самоконтролу на својим газдинствима и тиме спрече даље преношење болести. Како се може видети из званичне објаве Управе за ветерину, на списку активних решења о проглашењу зараженог и угроженог подручја од АКС, код домаћих свиња, јуче је било 39 насељених места у Србији – од тога чак 27 у Колубарском округу, што значи да је ово подручје најугроженије. Посебно општина Ваљево где је АКС тренутно најраспрострањенија или постоји највећи ризик од даљег ширења вируса.

Афричка куга свиња први пут је 2019. регистрована у Србији. Како за „Политику” каже др Мирослав Валчић, професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду у пензији и дугогодишњи шеф катедре за заразне болести животиња и болести пчела, то је „ већ дуг период како је болест присутна и тренутно, бар према искуству и богатијих држава од Србије, неме изгледа да ће се ветеринари са њом изборити”.

Наша ветеринарска служба је јако добра, а чак и финансијски много јаче државе, са једнако добрим службама, нису услепе да се изборе с овом болешћу. Афричку кугу свиња тренутно имамо практично на територији целе Европе – каже наш саговорник.

Реч је о изузетно отпорном вирусу који се одржава у лешевима дивљих свиња током зиме. У замрзивачу може да преживи и неколико година, чак деценију. Валчић каже да иако је било покушаја да се направи цепиво и даље не постоји ефикасна вакцина (антитела постоје, али нису ефикасна) због чега смо практично беспомоћни против ове болести.

Према његовим речима, афричка куга свиња није зооноза, а промене на ткивима и месу су изузетно уочљиве и интензивне и тешко да ће неко такво месо ставити у промет. Ова болест дуго је такође активна и у нашем окружењу у Мађарској, Хрватској, Румунији, Бугарској. Опасност не долази с југа јер се тамо ређе узгајају свиње.

– Питање је која је држава угрожена од које. Кључна ствар у борби са АКС су биосигурносне мере, двострука жичана ограда и гледати ко улази на фарму. Такође, треба појачати и контролу намирница животињског порекла, кобасица и саламе које су третиране само димљењем, а не термичком обрадом – истиче Валчић.

Напомиње да ће нам се појаве заразе на већем броју животиња сасвим сигурно и даље дешавати на местима где попусте биосигурносне мере јер се никада не могу баш сви лешеви свиња уклонити, али се болест уз поштовање мера може ставити под контролу.