Afrička kuga svinja opet u Mačvi

U mačvanskom selu Badovinci eutanazirano je 125 grla svinja iz jednog domaćinstva, nakon što je utvrđeno da su obolela od afričke kuge svinja (AKS), potvrđeno je za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede. Republička veterinarska inspekcija je na terenu i preduzima sve zakonom propisane mere. Inspekcija je apelovala na poljoprivrednike da se pridržavaju mera i pojačaju samokontrolu na svojim gazdinstvima i time spreče dalje prenošenje bolesti. Kako se može videti iz zvanične objave Uprave za veterinu, na spisku aktivnih rešenja o proglašenju zaraženog i ugroženog područja od AKS, kod domaćih svinja, juče je bilo 39 naseljenih mesta u Srbiji – od toga čak 27 u Kolubarskom okrugu, što znači da je ovo područje najugroženije. Posebno opština Valjevo gde je AKS trenutno najrasprostranjenija ili postoji najveći rizik od daljeg širenja virusa.

Afrička kuga svinja prvi put je 2019. registrovana u Srbiji. Kako za „Politiku” kaže dr Miroslav Valčić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu u penziji i dugogodišnji šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela, to je „ već dug period kako je bolest prisutna i trenutno, bar prema iskustvu i bogatijih država od Srbije, neme izgleda da će se veterinari sa njom izboriti”.

Naša veterinarska služba je jako dobra, a čak i finansijski mnogo jače države, sa jednako dobrim službama, nisu uslepe da se izbore s ovom bolešću. Afričku kugu svinja trenutno imamo praktično na teritoriji cele Evrope – kaže naš sagovornik.

Reč je o izuzetno otpornom virusu koji se održava u leševima divljih svinja tokom zime. U zamrzivaču može da preživi i nekoliko godina, čak deceniju. Valčić kaže da iako je bilo pokušaja da se napravi cepivo i dalje ne postoji efikasna vakcina (antitela postoje, ali nisu efikasna) zbog čega smo praktično bespomoćni protiv ove bolesti.

Prema njegovim rečima, afrička kuga svinja nije zoonoza, a promene na tkivima i mesu su izuzetno uočljive i intenzivne i teško da će neko takvo meso staviti u promet. Ova bolest dugo je takođe aktivna i u našem okruženju u Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj. Opasnost ne dolazi s juga jer se tamo ređe uzgajaju svinje.

– Pitanje je koja je država ugrožena od koje. Ključna stvar u borbi sa AKS su biosigurnosne mere, dvostruka žičana ograda i gledati ko ulazi na farmu. Takođe, treba pojačati i kontrolu namirnica životinjskog porekla, kobasica i salame koje su tretirane samo dimljenjem, a ne termičkom obradom – ističe Valčić.

Napominje da će nam se pojave zaraze na većem broju životinja sasvim sigurno i dalje dešavati na mestima gde popuste biosigurnosne mere jer se nikada ne mogu baš svi leševi svinja ukloniti, ali se bolest uz poštovanje mera može staviti pod kontrolu.