Покојници за политичаре

Десет изборних листа на мајским парламентарним изборима имало је „потписану подршку” 1.051 покојника – тачно толико судски оверених изјава умрлих пронашла је Републичка изборна комисија. И на ранијим изборима било је „подршке из гроба”, али никад овако бројне и никада до сада се нико тиме није озбиљно бавио. Ово је први пут да је РИК, на иницијативу свог председника Соње Бркић, врло темељно проверио све податке и систематизовао их по странкама и судовима, чији службеници су оверили изјаве. Сви ови подаци биће, како за „Политику” каже Соња Бркић, прослеђени Министарству правде и тужилаштвима на даље поступање.

Према Закону о избору народних посланика да би нека листа могла да уђе у изборну трку потребно је да је потписима подржи најмање 10.000 грађана. Сваки грађанин који је потписује мора то да учини уз личну карту, код судског оверитеља. Дакле, оверитељ, пре него што овери изјаву, проверава идентитет човека, зато, у најмању руку, и јесте чудно да су се међу потписницима нашли и покојници.

Проблем умрлих међу потписницима изборних листа уочио је и ОЕБС на јануарским парламентарним изборима 2007, а њихови представници питали су тадашње чланове РИК-а како је то могуће, међутим, све је објашњено могућом грешком компјутера. Нико се у тај проблем није уносио. Додуше тада је број умрлих потписника, које је „Политика” „сабрала”, износио 51 на седам листа, при чему су две листе заједно имале 43 потписа покојника, а остале највише једног или два.

Саво Пилиповић (ЛДП) постао је члан РИК-а, после избора 2007. године, и, како каже, не зна како је било раније, али овај пут РИК је током мајских избора регистровао да има енормно велики број потписа покојника, али „нисмо могли тада тиме да се бавимо због рада на изборном поступку”. Пилиповић каже да је у септембру Соња Бркић покренула то питање, предложила да се формира радна група која ће то да испита и утврди прецизне податке. Према Пилиповићевим речима, МУП је утврдио да на десет изборних листа има 1.249 преминулих, а петочлана радна група и скупштинске службе преконтролисале су више од 130.000 оверених изјава и пронашли 1.051 потпис преминулих. Можда неке нису успели да пронађу, али и ово је број који је зазвонио на узбуну.

Да је питање потписа покојника требало расветлити још тада, најбоље сведоче упоредни подаци са прошлогодишњих и овогодишњих избора. Тако је на јануарским изборима Покрет снага Србије – Богољуб Карић имао 27 потписа покојника, а на мајским изборима ове године тај број је много већи – 43. Међутим, лане је ПСС био први на листи по броју потписа умрлих, а ове године међу онима у дну листе. Унија Рома Србије – др Рајко Ђурић имала је 2007. само једног потписника-покојника, а 2008. пронађене су оверене изјаве 85 преминулих грађана. За друге листе немамо упоредне податке, пошто су само ове две учествовале у изборној трци и лане и ове године и на обема су били потписи покојника. Лане је друга по броју потписа умрлих била изборна листа „Демократска заједница Србије – др Обрен Јоксимовић” – 16.

Соња Бркић каже за „Политику” да јој је одмах упало у очи да се појављује велики број умрлих: „Тад није било времена да се то проверава, али решила сам да запамтим и да, кад прођу избори, отворим то питање. Била сам својевремено председник Градске изборне комисије и тад сам уочила потписе умрлих, то просто не може тек тако у толиком броју да се појави, тад смо сву документацију коју смо прикупили доставили тужилаштвима. Колико ми је познато, било је и процеса и казни. И сада ћемо све што смо прикупили проследити Министарству правде и тужилаштвима”.

И Саво Пилиповић се нада да ће све што је РИК урадио по овом питању дати неки резултат. У овој причи где и покојници могу да, пред судским оверитељем, „потпишу” изјаву подршке, утешно је то што ниједна од наших великих странака власти и опозиције нема овакву врсту подршке, нити је имала лане.

-----------------------------------------------------------

Код Парошког највише „мртвих потписа”

Од десет изборних листа на којима су пронађени потписи умрлих седам од њих није успело да освоји 10.000 гласова, колико им је потписа требало да би се кандидовали за изборе. Највише потписа покојника било је на листи Народни покрет за Србију – Милан Парошки 222, следи Покрет „Моја Србија” – Бранислав Лечић 175, па Патриотска странка дијаспоре – Зоран Милинковић 136, Роми за Рома – Милош Паунковић 97, Унија Рома Србије – др Рајко Ђурић 85, Војвођанска партија –мр Игор Курјачки 66, Реформистичка странка – др Александар Вишњић 55, Покрет снага Србије – Богољуб Карић 43, Да се село пита –Народна сељачка странка – Марјан Ристичевић 34, а на зачељу листе је Црногорска партија – Ненад Стевовић 16.

-----------------------------------------------------------

Други општински суд оверио највише потписа покојника

Највећи број потписа умрлих лица оверио је Други општински суд у Београду – 781, потом Општински суд у Старој Пазови 76, Општински Суд у Новом Саду 58, Општински суд у Нишу 55 и Општински суд у Приштини 30. Сви остали судови, њих 19, углавном су оверили по један или два потписа преминулих лица.