Подвиг Лајке

Први живи створ са Земље у космосу био је пас – лансиран пре 50 година (3. новембра 1957). Популарна Лајка, из легла истоимене пасмине северног ловачког пса – одабрана је да утре пут покушају избацивања у космос човека. Њен живот принет је на жртвеник васионе једва месец дана пошто је из Совјетског Савеза већ лансиран "Спутњик", први Земљин сателит начињен руком човека.

"Бип, биип. Бип", оглашавао се сателит. Рекламирао је совјетски технички и технолошки успех.

Хладни рат је био у замаху. Свет је био под дубоким утиском, а неко и узнемирен. Совјети су дакле располагали ракетом, моћном да њихову атомску бомбу понесе и (евентуално) добаци до САД.

Совјетски вођа Хрушчов био је понесен успехом. Октобра те године позвао је к себи генија совјетске ракетне балистике Карољова и захтевао – још! Може ли "нешто" још импресивније, поводом годишњице револуције, питао је. Али, "нешто што не би пиштало, већ да по могућству кевће или мјауче"!?

Хрушчовљево "нешто" већ је било у приправности. Захваљујући Карољову, некадашњем ученику конструктора Тупољева, програм за космос био је одмакао. Развој балистичких пројектила, почет новембра 1947. испитивањем "совјетске" "фау-2", обезбедио је десет година касније могућност изградње снажних ракета носача. "Спутњик 2", у који је смештена Лајка, тежио је на пример пола тоне, а већ трећи из серије, избачен без посаде 15. маја 1958. – чак 1.300 килограма.

Уз развој ракетног, Совјети су већ 1950. засновали и медицинско-биолошки космички програм, па су се на полигону појавили и четвороножни "питомци", када су Лајкини претходници допремљени у Капустни Јар.

Први који су икад винути увис били су Циган и Дезик, избачени на сто километара висине и, после петнаест минута лета у термокабини, спуштени падобраном.

Припреме паса постале су касније део програма космонаута. Животиње су подвргаване дејству вибратора, издржавале су обрте унутар центрифуге и подвргаване су притиску, затворене унутар термобарокоморе.

После разговора с Хрушчовом, Карољев се више није одвајао од Хомјакова, конструктора задуженог за "биолошки сателит". Крајем октобра, трочлана "псећа експедиција" кандидата допремљена је специјалним авионом на космички полигон – Албина, Лајка и Муха.

Одлуку о изабраном псу требало је да донесе државна комисија, формирана специјално и са задатком да о томе извести Козлова, члана Политбироа и десну руку Хрушчова. Комисија је одабрала Лајку. Због њене сталожене нарави и доказа о издржљивости.

Првог новембра после поноћи, специјални контејнер са "астронаутом" подигнут је на врх ракете, усправљене уз рампу за лансирање. Утегнут ремењем и специјалним јастуцима, пас је био у термичкој кабини, каква је већ спремана за будућег космонаута. Унутрашњост брода опремљена је оним до чега се до тог часа било дошло, имала је, на пример, вентилациони уређај. Али проблем топлотне изолације против прегревања још није био решен.

Лајка је имала на располагању аутоматску хранилицу и залиху оброка за чак двадесет дана, но све је то било излишно. Лансиран у космос 48 сати после укрцавања, пас је седам дана кружио око Земље и онда издахнуо. Од превелике топлоте.

Успешно лансирање сателита с псећом посадом подгрејало је жеље Хрушчова. Совјетски вођа повећавао је притисак на Карољова да пожури и што пре укрца и човека, али конструкторе је мучио нерешени проблем топлотне изолације. Током 1960. избачено је чак пет нових сателита, четири с псима, овог пута у паровима, Лисичком и Чајком, Белком и Стрелком, Мушком и Пчелком и најзад с Кометом и Шутком.

Судбина Гагаринове претходнице била је, међутим, најчешће трагична. Чајка и Лисичка погинуле су у експлозији ракете. Мушка и Пчелка скренуле су са орбите и, да се не би спустиле на тле Кине (тада у непријатељству са СССР), разорене су заједно с бродом, негде изнад Африке... Срећно су се вратиле једино Белка и Стрелка, заједно с туцетом сапутника белих мишева.

Марта 1961. враћена је успешно на тле капсула са Звездочком и "манекеном", имитацијом космонаута. Притешњен нестрпљивошћу совјетског вође, Карољов је потом одлучио да пусти у васиону и првог совјетског космонаута, Гагарина (1961). Али, само круг!