Ко мање једе – дуже живи

Човеков живот, здравље и тајна дуговечности предмет су бројних истраживања. Одувек је човека највише занимало колико дуго и како квалитетно ће живети. Један од могућих одговора нуди се у студији харвардских научника, објављеној у часопису "Cell". Резултати њихове студије сугеришу да је за овај феномен кључна молекуларна реакција на стрес изазван ограниченим уносом калорија. Иако је прва асоцијација на стрес нешто лоше, у овом случају није тако. Овде та реакција доприноси очувању кључних функција ћелија па тако организму олакшава борбу против болести повезаних са старењем, објашњава се у чланку о овој студији.
Лабораторијски експерименти на људским ћелијама показали су да смањење уноса калорија, уз одржавање потребног нивоа храњивих материја, покреће ланчану реакцију у митохондријама која доводи до повећања нивоа коензима по имену NAD.

То доводи до повећане активности ензима чију производњу контролишу гени SIRT3 и SIRT4.

Последица ових процеса је јачање митохондрија, повећавање количине енергије коју они "испоручују" ћелијама па самим тим и успоравање процеса њиховог старења.

И нека ранија истраживања показала су да су оштећене или смањено функционалне митохондрије повезане с Алцхајмеровом болешћу, можданим ударом, болестима срца и дијабетесом.

Верује се да је то последица оксидативног стреса који после оштећења митохондријске ДНК доводи до одумирања ћелија.

Амерички истраживачи овог процеса верују да гени SIRT3 и SIRT4 представљају обећавајуће мете за развој лекова намењених борби против болести повезаних са старењем.