Краљевско владање раскошним гласом

Јонас Кауфман, величанствени светски тенор, прексиноћ је својим јединственим наступом отворио 56. Бемус у Плавој дворани Сава центра, уз свог пријатеља и сарадника маестра Јохена Ридера, који је дириговао Војвођанским симфонијским оркестром. Било је то вече за памћење, када је овај велики оперски уметник пред нама одшкринуо врата свог раскошног талента, као шкољка напола отворена у којој видите бисер, али не са свих страна. Пре свега због концепта самог наступа, који је садржао арије Енца из Понкијелијеве опере „Ђоконда”, Хосеа из Бизеове „Кармен”, Каварадосија из Пучинијеве „Тоске”, Шенијеа из Ђорданове опере „Андре Шеније”. Из оперета смо слушали арију Су Чонга из Лехарове „Земље смешка” и Феђе из Калманове „Циркуске принцезе”. Уследиле су и нумере Енија Мориконеа из филмова „Било једном у Америци” и „Мисија”, као и Цимерова композиција из „Гладијатора”. Укупно девет нумера Кауфман је отпевао у званичном делу програма, а између сваке од њих оркестар је свирао деонице из познатих оперских остварења. Публика славног певача није пустила тако лако да оде и он је отпевао пет бисева, међу којима је била и Синатрина нумера „Strangers in the Night”, али и Пучинијева „Nessun dorma”.

Кад први пут уживо чујете Јонаса Кауфмана, имате потребу да га слушате непрекидно читаве вечери, а то није било могуће на оваквом наступу, који показује жанровску разноврсност. Зато се намеће закључак да би било дивно слушати овог уметника убудуће у целовечерњој опери у некој од главних рола, јер је оперско певање поље где Кауфман краљевски влада својим раскошним гласом. Тај веома тежак стил певања захтева поред великог талента непрекидан дисциплинован тренинг гласних жица и бриљантно образовање. А Јонас Кауфман је завршио вокалне студије на Високој школи за музику и позориште (Hochschule für Musik und Theater) у родном Минхену. Похађао је мајсторске курсеве код Ханса Хотера, Џејмса Кинга и Јозефа Метерниха и обучавао се код Мајкла Роудса у Триру. Остварио је више од 70 улога у водећим светским оперским кућама, што говори у прилог томе да је у пуној певачкој снази, са добро постављеним и избрушеним гласом, са којим заиста може да отпева све!

Прексиноћ је било јасно зашто га пореде са Паваротијем и зашто је критичар „Њујоркера” Алекс Рос за његов глас рекао да има „баритонску снагу у доњем регистру, чисте високе тонове и нежни светлуцави средњи опсег – све спојено у луксузни легато”. И заиста, певајући било високе, било ниске тонове, Кауфман у сваком моменту доноси пред публику чист и јак глас, који у себи носи нежност и буди емоције. Врло је одмерен, насмејан, пристојан, модерног изгледа. Не одаје утисак хировите звезде која је постигла све и то је његов велики адут. Надамо се да ћемо га поново слушати у Београду. За себе је рекао да има немачки пасош, али италијански глас, а ми бисмо додали да и његова душа припада Италији.

Новоотворена Плава дворана Сава центра побуђивала је прексиноћ носталгична сећања на све некадашње добре концерте коју су се у овом простору одржавали. Са довољно простора, са сценом која се добро види из свих углова, нова сала није клаустрофобична и немате утисак да у њој седи готово 4.000 људи. А синоћ је толико било, дворана је била пуна и то је доказ да Бемус и уметничка музика имају своју верну публику. Баш као некада, на паузи су музичари, музиколози, новинари, организатори размењивали утиске. Тако смо чули оцене да је Војвођански симфонијски оркестар, основан 2011, „стварно добар и да одлично звучи”, други су опет мислили да је „само солидан и ништа више од тога”, а трећи су се питали „зашто једног од тренутно најбољих тенора на свету не прати наш најбољи оркестар Београдска филхармонија, која је обележила век постојања, поготову на отварању Бемуса”. Да ли је могуће да нема средстава да се она плати, питали су се. И једни и други и трећи слагали су се у томе да је „Јонас Кауфман сјајан”.

Они најстарији који памте боља времена и који су успели да дођу на концерт, чак иако се спорије крећу због година, присетили су се давне 1972. године када је на Бемусу две вечери заредом гостовала Берлинска филхармонија, под управом Херберта фон Карајана. Међутим, дуго на овом фестивалу уметничке музике нису гостовали значајни страни симфонијски оркестри, било би лепо да се сада у новој дворани Сава центра на неким наредним фестивалским издањима и то догоди.