„Чар­ли” про­сла­вио 60. ро­ђен­дан

Ки­фле, по­га­чи­це и бу­рек, пра­вље­не 60 го­ди­на по ис­тој ре­цеп­ту­ри сва­ко­днев­но у Бра­ће Ју­го­ви­ћа, при­вла­че ве­ли­ки број ста­рих и но­вих му­ште­ри­ја. Због ро­ђен­да­на ко­ји је пе­ка­ра про­сла­ви­ла ове не­де­ље, улаз је укра­шен и ба­ло­ни­ма. Го­то­во да не­ма осо­бе ко­ју ми­рис то­плог пе­ци­ва ко­ји се ши­ри овом ули­цом не од­ве­де у пе­ка­ру „Чар­ли’’, осно­ва­ну 1. ок­то­бра 1964. го­ди­не. Отво­рио ју је Сре­тен Спа­со­вић зва­ни Цу­ца, и од про­шлог ве­ка ни­је про­ме­њен ни­је­дан про­из­вод, као ни из­глед пе­ка­ре. Сва је у др­ве­ту, са фо­то­гра­фи­ја­ма ста­рог Бе­о­гра­да, као и Чар­ли­ја Ча­пли­на, по ко­ме је до­би­ла и на­зив. На­кон Цу­ци­не смр­ти, по­сао је пре­у­зе­ла ње­го­ва же­на, На­де­жда, и у сво­јој де­ве­тој де­це­ни­ји сва­ки дан до­ла­зи у пе­ка­ру, оби­ла­зи рад­ни­ке, раз­го­ва­ра са му­ште­ри­ја­ма. За­по­сле­не, ка­ко нам је об­ја­сни­ла, не ме­ња­ју, и сви се у пе­ка­ри за­др­жа­ва­ју до пен­зи­је.

– Са­да ра­ди дру­га ге­не­ра­ци­ја. Пр­ву пе­ка­ру је у Ска­дар­ској 1942. го­ди­не по­кре­нуо мој све­кар. Имао је че­ти­ри си­на, дво­ји­ца су се одво­ји­ла и на­пра­ви­ла по­сао ов­де, дво­ји­ца су оста­ла у тој пе­ка­ри. Ква­ли­тет про­из­во­да је исти, за­то има­мо стал­не му­ште­ри­је, ба­ке и де­ке ко­ји су до­во­ди­ли сво­ју де­цу, уну­чи­ће и они су на­ста­ви­ли да до­ла­зе – об­ја­сни­ла је она.

На­гла­си­ла је да је ква­ли­тет про­из­во­да го­ди­на­ма исти јер не ко­ри­сте ади­ти­ве.

– На­ста­ви­ли смо да пра­ви­мо три про­из­во­да јер зна­мо да ће се та­ко ква­ли­тет одр­жа­ти. Ло­кал има 60 ква­дра­та, пећ је ве­ли­ка, не мо­же­мо ви­ше про­из­во­да да пра­ви­мо – ре­кла је она.

За­по­сле­ни ши­ро­ким осме­хом сва­ки дан до­че­ку­ју му­ште­ри­је. Укуп­но их је се­дам. Љи­ља­на Илић у овој пе­ка­ри ра­ди 34 го­ди­не, а по­че­ла је кад је на­вр­ши­ла 18. Њен ујак био је глав­ни мај­стор и пр­ви је по­чео да пра­ви чу­ве­не ки­фле. Ње­га је за­ме­нио Ми­лун, за ко­га се Љи­ља­на уда­ла. На­сле­дио га је Ђе­мал, и та­ко је „Чар­ли” у 60 го­ди­на имао три мај­сто­ра.

Гу­жва је го­то­во сва­ки пут кад се уђе у пе­ка­ру, а пре­ма На­де­жди­ним ре­чи­ма, до­ла­зе и мла­ди.

– По­че­ла је и омла­ди­на да до­ла­зи, нијe тач­но да они волe са­мо пи­цу, волe и наш бурeк и погачицe. Не­ма­мо про­бле­ма са кон­ку­рен­ци­јом јер има­мо сталнe муш­тeријe, има­мо са­мо три про­из­во­да – бурeк с мeсом, са спанаћeм, са си­ром, сланe и нeсланe погачицe и кифлe, и обич­не погачицe и са чвар­ци­ма. Не ста­вља­мо адитивe, то зна­ју на­ше муш­тeријe, ади­тив сe од­мах осeти, су­тра се узeлeни – ре­кла је она.

„Чар­ли” је отво­рен рад­ним да­ни­ма од 6 до 16 ча­со­ва и су­бо­том до 14 са­ти, а мај­стор већ у по­ла че­ти­ри ују­тру по­чи­ње да ме­си и спре­ма про­из­во­де.