Сиве економије највише има у грађевинарству

Привредници верују да се у предузећима у њиховој делатности у потпуности уплаћују порези и доприноси за 81 одсто радника, што је мање него раније, а сматрају да се за 13 одсто радника, што је дупло више него прошле године, обавезе измирују делимично, рекао је јуче директор Ипсоса Предраг Курчубић, представљајући резултате истраживање Ставови грађана и привреде о сивој економији у 2024. години.

Резултати који су представљени на конференцији за новинаре и привредници који су учествовали у истраживању тврдили су да 90 одсто запослених у њиховим предузећима има пуне доприносе на зараду. „У односу на раније истраживање, много више предузећа сматра да се у њиховој делатности редовно исплаћује сав профит и њих је сада 61 одсто у односу на ранијих 43 одсто. У складу са тим је знатно мањи проценат оних који верују да слична предузећа пријављују мање од 10 одсто, односно 11 до 20 одсто профита”, навео је он.

Када је реч о перцепцији промета робе на неформалан начин, скоро три петине привредника рекло је да верује да се у сродним делатностима роба и услуге не прометују на неформалан начин. Што се тиче грана за које се мисли да је у њима сива економија најраспрострањенија, анкета је показала да је на првом месту грађевинарство, а следе занатске услуге, трговина и угоститељство. На другој страни су здравствене услуге, пољопривреда и текстилна индустрија, које се много ређе наводе у контексту раширеног неформалног пословања.

Говорећи о разлозима неформалног пословања, Курчубић је истакао да резултати истраживања показују да предњаче високи порези и доприноси и друге обавезе према држави, као и бројни високи парафискални намети.

Три четвртине привредника сматра да се избегавање плаћања пореза у Србији не толерише, што је знатно више него у претходна два таласа, када је око две трећине предузећа имало овакав став. Огромна већина грађана која је учествовала у истраживању, тачније њих 80 одсто, изнело је став да за неформално пословање нема оправдања, док је број оних који сиву економију сматрају оправданом пао испод петине. И грађани, као и привредници, сматрају да је сива економија најраспрострањенија у грађевинарству, а следе трговина на мало, угоститељство и занатске услуге. Истраживање је показало да највећи део грађана Србије месечну зараду прима на текући рачун, 85 одсто, док 13 одсто плату добија делом на рачун, делом у готовини или у потпуности на руке.

У поређењу са прошлом годином, повећан је број радника који зараду примају преко текућег рачуна. Око две трећине грађана је рекло да приликом куповине увек добије фискални рачун, 68 одсто, док је сваки четврти навео да рачун добија често.